Sa sadnicima cveća stigle i štetočine, šta preti biljnom svetu u Evropi

U Evropu je uneto više od 11.000 stranih vrsta insekata, ali je među njima oko 10 odsto invazivnih vrsta koje mogu da ugroze zdravlje ljudi i životinja.

Uvoz sadnica cveća i ukrasnog bilja u Srbiju u poslednjih pet godina je utrostručen. 

Prof. dr Milka Glavendekić sa Šumarskog fakulteta – Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, kaže da je vrsta šimširov plamenac uneta iz Azije 2006. godine u Nemačku, sa jeftinim sadnim materijalom iz Kine.

„Veoma brzo se proširila u Švajcarsku, u Italiju, u Holandiju. Kod nas je najverovatnije došla sa materijalom iz Italije", objašnjava profesorka. 

Profesorka Glavendekić navodi da se trenutno aktuelno unose razne vrsti biljnih vaši, te lisnih buva, kao kada su uvožene dvoredne sadnice za Beograd. 

„Imamo i dodatni momenat. To je unošenje sa sadnim materijalom mediteranskih vrsta, koje sada u promenjenim klimatskim uslovima, se masovno javljaju. Takav primer je upravo i zeleni klekin krasac", kaže Glavendekićeva.

Stigli i strana vrsta insekata  

Sa biljkama i rezanim cvećem iz uvoza, stiglo je i oko 80 odsto stranih vrsta insekata.

Jedan od puteva unošenja stranih i invazivnih vrsta insekata je i drvena ambalaža. Osim toga što nanose štetu u šumarstvu, ti insekti mogu da izazovu snažne alergijske reakcije i dermatitis.

U poslednjih nekoliko godina pejzaž crnogorskog primorja potpuno je promenjen. 

Prof. dr Snežana Belanović Simić sa Šumarskog fakulteta – Odsek za ekološki inženjering i zaštitu vodnih i zemljišnih resursa, ukazuje da su nestale stotine, hiljade palmi usled unošenja strane invazivne vrste: crveni palmin surlaš. 

Dodaje da je to je uvezeno sa sadnim materijalom, koji je mogao da bude u arapskim zemljama.

Kakvo je stanje šuma na Tari  

Na Tari je, na primer, stanje šuma zabrinjavajuće: zapaženo je sušenje jele, smrče i pančićeve omorike. 

Profesorka Belanović Simić ističe da zagađenje i povećanje, sve veće emisije od različitih ljudskih aktivnosti su uticale da dođemo u situaciju da je opstanak određenih i vrsta ugrožen. 

„Kisele kiše se vezuju za zagađenje, koje obično sa sobom nose sekundarne štetne polutante", ukazuje profesorka Belanović Simić. 

Prognoze su da će mnogi šumski ekosistemi biti izmenjeni zbog zagađenja vazduha, klimatskih promena i širenja invazivnih vrsta insekata. 

Samo prošle godine u tropskim zemljama uništeno je preko 11 miliona hektara šume.