Da li će lavovi imati koristi od doze „hormona ljubavi“

Lavovi obično nisu voljni da sklapaju nova prijateljstva. Džinovske mačke žestoko čuvaju svoju teritoriju i jednim potezom mogu smrtno da rane neprijatelja. Dok je agresija prednost za predatore u divljini, ona predstavlja pravi izazov za lavove u rezervatima ili u zatočeništvu, posebno što njihov broj značajno raste zbog gubitka prirodnih staništa.

Lavovi su društvene mačke

Istraživači koji rade u rezervatu divljih životinja u Dinokengu u Južnoj Africi otkrili su da intranazalna primena „hormona ljubavi“ oksitocina može učiniti da susreti sa lavovima budu manje opasni po život.

Mačke su inače poznate po svom autonomnom ponašanju, ali lavovi odskaču od tog proseka i žive zajedno u čoporima, s kojima osvajaju i brane teritoriju.

„Dešava se, na primer, da lav u od nekoliko godina napusti čopor i sastane se sa potpuno nepoznatim čoporom, sa kojim nije u krvnom srodstvu, i bez problema ostane sa njima do kraja života“, objašnjava autorka studije, Džesika Burkhart.

Ovi oblici ponašanja pokazali su da su lavovi, za razliku od samotnjaka geparda ili leoparda, biološki programirani da se ponašaju društveno u nekim situacijama, što ih čini zanimljivom vrstom za testiranje oksitocinom.

Hemikalija za maženje

Oksitocin je kod sisara glavni molekul koji jača društvene veze. Katkad ga nazivaju „hemikalijom za maženje“ jer se, recimo, pojavljuje u mozgu majke kada pogleda u oči svog novorođenčeta i izaziva osjećaj sreće i sigurnosti, a istovremeno podstiče dete da se uhvati za majčinu dojku.

Sličan učinak oksitocina zabeležen je i kod drugih životinjskih vrsta, kao i između pasa i njihovih vlasnika.

Neki terapeuti čak smatraju da bi parovi čija veza je upala u krizu, mogli da imaju koristi od povećanog kontakta očima, koji podstiče lučenje oksitocina.

Tolerancija raste, ali ne kada je hrana u pitanju

Tokom leta 2018. i 2019. godine, tim predvođen zoologom Kregom Pakerom i neuronaučnicom Sarom Hejlbroner sa Univerziteta u Minesoti provodio je dane koristeći se jednim trikom kako bi namamili lavove do ograde i poprskaju ih oksitocinom pomoću bočica nalik nekadašnjim parfemima.

„Ubrizgavanjem oksitocina direktno u nos, znamo da on putuje uz trigeminalni nerv i mirisni nerv pravo do mozga“, kaže vodeća autorka studije, Džesika Burkhart. „U suprotnom krvno-moždana barijera bi mogla da ga filtrira i smanji dotok do mozga“.

Posle ovih tretmana, Burkhart i njene kolege su primetile da su 23 lava kojima je dat oksitocin bili tolerantniji prema drugim lavovima u svom prostoru i pokazali su manje podozrivosti prema uljezima.

„Možete da vidite da su im crte lica odmah omekšale, prelaze od naboranih i agresivnih do potpuno smirenog ponašanja“, ističe Burkhart. „Oni se potpuno opuštaju. To je neverovatno“.

Istraživači mere društvenu toleranciju tako što vide koliko će blizu lav koji poseduje željeni predmet, u ovom slučaju igračku, dozvoliti drugima da mu priđu.

„Nakon što su lavovi tretirani oksitocinom, a mi smo im dali njihovu omiljenu igračku od bundeve da se igraju, videli smo da je prosečna udaljenost između njih pala sa oko sedam metara bez tretmana, na oko tri i po metara nakon primene oksitocina“.

Međutim, u situacijama kada je hrana bila prisutna, velike mačke nisu pokazale povećanu toleranciju jedna prema drugoj, čak ni nakon davanja hormona.

Lavovi tretirani hormonima značajno su smanjili svoju budnost prema potencijalnim uljezima, nikada nisu rikali kao odgovor na riku nepoznatih lavova, dok su lavovi koji nisu tretirani uvek uzvraćali rikom.

Višestruke koristi, ali i strah od zloupotreba

Ova vrsta tretmana može postati posebno korisna jer se gradovi u Africi šire i zadiru u teritoriju lavova. Kako bi ih zaštitili i udaljili od ljudi, mnogi su prevezeni u privatne ograđene rezervate, što često dovodi do mešanja lavova iz različitih čopora.

„Trenutno radimo i na uvođenju životinja koje su spasene iz cirkusa ili prekomorskih ili ratnih zona koji sada žive u utočištima“, kaže Burkhart. „Nadamo se da ćemo na ovaj način pomoći da životinje postanu prilagodljivije svom novom društvenom okruženju, kako bi bile radoznalije i manje uplašene, što će dovesti do uspešnijeg povezivanja“, navode istraživači.

Međuti, postoji bojazan da će beskrupulozni vlasnici zooloških vrtova, poput zloglasnog kralja tigrova Džoa Egzotika, zloupotrebiti ove hemikalije kako bi svojim posetiocima naplaćivali maženje mladunaca, što udruženja za zaštitu prava životinja strogo osuđuju.

„Istina je da su ljudi pokvareni, no nadamo se da će u ovom slučaju biti više koristi nego štete“, nada se profesorka Burkhart.