Naučnici otkrili stotine jestivih biljaka bogatih hranljivim materijama koje bi zamenile suplemente

U studiji, objavljenoj u časopisu Nature Plants, naučnici su prikupili podatke o količini Be-vitamina u skoro 300 nutritivno poznatih biljnih vrsta i ustanovili da blisko srodne vrste imaju veoma slične hranljive vrednosti, prenosi Independent.

Istraživači, među kojima su bili biolozi iz Kraljevske botaničke bašte, Kju i Imperijal koledža u Londonu, utvrdili su postojanje 1.044 „nedovoljno iskorišćene“ biljne vrste koje imaju potencijal da budu siguran izvor Be-vitamina.

Studije su pokazale da je vitamin B – klasa vitamina koja uključuje tiamin, riboflavin, niacin i biotin – ključni faktor u održavanju dobrog zdravlja i opšteg blagostanja organizma. U svojim različitim oblicima, pokazalo se da pomaže u razgradnji i oslobađanju energije iz hrane i pomaže u održavanju zdravog nervnog sistema.

Međutim, otkriveno je da se u populaciji, i u razvijenim zemljama, i u zemljama u razvoju, posebno u podsaharskoj Africi i jugoistočnoj Aziji, često javlja nedostatak Be-vitamina.

Kombinujući podatke o količinama Be-vitamina u oko 300 poznatih biljnih vrsta, sa znanjem o njihovim evolucionim odnosima, istraživači su mogli da projektuju vrednosti vitamina na preko 6.000 jestivih biljnih vrsta dokumentovanih širom sveta.

Istraživanje je nedavno otkrilo hiljadu biljnih vrsta kao potencijalne izvore pet različitih vitamina iz grupe B: B1, B2, B3, B5 i B9, od kojih su 63 biljne vrste već ugrožene u svom prirodnom okruženju.

Naučnici kažu da se mnoge od ovih ranjivih i nutritivno bogatih vrsta nalaze u globalnim žarištima neuhranjenosti, kao što su jugoistočna Azija i podsaharska Afrika, što ukazuje na potrebu za daljim merama očuvanja kako bi se osiguralo da jestiva biljna raznolikost ostane rezervoar ishrane za budućnost generacije.

„Ova studija ilustruje kako naše fundamentalno znanje o biljnoj raznolikosti i evolucionoj povezanosti može da pruži alate za očuvanje prirode i njenog doprinosa ljudima, uključujući i onaj najvažniji – hranu“, navodi Samjuel Pironon, koautor studije.

Iako se zna da su prehrambeni proizvodi poput govedine, živinskog mesa i morskih plodova, kao i mlečni proizvodi, jaja, mahunarke i neke obogaćene žitarice dobar izvor vitamina, naučnici kažu da ovaj širi spektar biljaka sa potencijalom da budu dodatak ovim vitalnim mikronutrijentima može ponuditi održivu alternativu ishrani zasnovanoj na mesu.

„Moramo da posvetimo više pažnje neverovatnoj raznolikosti jestivih biljaka kako bismo bolje razumeli kako one mogu doprineti ljudskoj ishrani i šta treba da uradimo da ih sačuvamo za buduće generacije. Naša studija predstavlja važan korak u tom pravcu“, naglašava Aojfe Kantvel-Džons, vodeći autor studije.

Neugrožene biljne vrste koje su nedavno identifikovane kao potencijalni izvori vitamina B u studiji uključuju rod Digitaria, veliki biljni rod iz porodice trava visokog nutritivnog potencijala raširen po svim kontinentima, uključujući kultivisanu žitaricu fonio i njene divlje srodnike koji su poreklom iz savana zapadne Afrike.

Istraživači kažu da bi ove biljke mogle predstavljati glavni izvor hrane budućnosti jer brzo rastu i veoma su otporne na vruću i suvu klimu.

Kažu da je etiopski zob (Avena abissinica) takođe tradicionalna i nedovoljno iskorišćena hrana sa velikim potencijalom.

Među ugroženim vrstama, naučnici kažu da su plodovi i semenke nekoliko baobaba (Adansonia), poreklom sa Madagaskara, takođe bogat izvor Be-vitamina.

Divlja raž (Secale africanum) koja uspeva samo u sušnim oblastima jugozapadne Južne Afrike, takođe je potencijalno dobar izvor vitamina, kažu autori studije. Međutim, napominju da je ova biljka ozbiljno ugrožena zbog prekomerne ispaše stoke, lošeg upravljanja zemljištem i bolesti.

„Prvo treba da garantujemo da će dugoročno ostati dostupni u divljini i da znamo kako da ih na najbolji način iskoristimo. I izvorne vrste i tradicionalna znanja koja ih okružuju bi stoga trebalo da budu prioritet za očuvanje“, napomenula je dr Kantvel-Džons sa Imperijal koledža u Londonu.

Istraživači kažu da bi u budućim studijama nutritivni profili ovih vrsta takođe trebalo da budu provereni hemijskim metodama.

„Mada se ne može tvrditi da će ove biljne vrste iskoreniti neuhranjenost, očuvanje raznovrsnosti jestivih biljaka, otkrivanje njihovih nutritivnih potencijala i promovisanje njihove održive upotrebe, su ključne strategije za poboljšanje globalne nutritivne otpornosti“, zaključuju naučnici u svojoj studiji.