Unesko područje Mure, Drave i Dunava proglasio prvim petodržavnim rezervatom biosfere na svetu

Dok se svet suočava sa klimatskom krizom i degradacijom prirode, Unesko je u Abudži u Nigeriji proglasio Petodržavni rezervat Mura–Drava–Dunav, što je istorijski korak prema novom dobu za prirodu i ljude, navodi se u saopštenju Svetske organizacije za zaštitu prirode. 

Rezervat biosfere, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom na skoro milion hektara i 700 kilometara rečnog toka, proglašenjem je službeno postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi, i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja.

Zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere takođe je poznat i kao Evropski Amazon.

„Proglašenje od Uneska važan je pokazatelj međunarodne saradnje i zajedničke zelene vizije, značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode. Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 km reka i zaštiti 30 odsto kopna EU. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava“, rekla je Nataša Kalauz, direktorka "WWF Adria", svetske organizacije za zaštitu prirode, koja je od samog početka deo ove inicijative.

I životinje i ljudi zavisni od Mure, Drave i Dunava 

Iako ideja o petodržavnom Unesko rezervatu biosfere Mura–Drava–Dunav datira s kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju je službeno započeo 2011. godine. Područje rezervata biosfere obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Upravo su ona dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.

Ne samo da brojne vrste zavise od Mure, Drave i Dunava, već i gotovo milion ljudi čije su živote oblikovale reke. Netaknute poplavne nizine čuvaju naselja od poplava, reke nam omogućavaju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja.

„U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura–Drava–Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta. Evropski Amazon stoga vidimo kao dobar primer suživota ljudi i prirode“, dodala je Kalauzova.

Vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i Evropska unija, koja je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.

„Uprkos velikom iskoraku koji smo napravili ovim proglašenjem za očuvanje reka Mure, Drave i Dunava za sve buduće generacije, pred nama je mnogo posla. Neophodna je veća predanost ključnih donosioca odluka, kao i privrednika radi podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo 'park na papiru'. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednici pokretači promena“, zaključio je projektni saradnik u "WWF Adria" Nikola Matović.