Čitaj mi!

Da li je nulta emisija nemoguća misija za avio-industriju

Sa povećanjem broja putnika i pritiskom da se nađu rešenja za smanjenje emisije štetnih gasova i to brzo, avio-industrija mora da se uhvati ukoštac sa problemima sa gorivom, putnicima koji često lete i brojnim drugim izazovima.

Za avio-industriju 2020. godina je bila šokantna. Broj putnika pao je 75 odsto u odnosu na 2019. godinu, a kao rezultat toga došlo je do značajnog pada emisije gasova sa efektom staklene bašte koji potiče od avijacije, piše Gardijan.

Međutim, kako se zemlje otvaraju i ljudi ponovo počinju da lete, očekuje se da će se avio-saobraćaj polako vratiti na prethodni nivo.

U industriji se očekuje povratak na broj putnika iz 2019. godine na globalnom nivou do 2023. godine, kao i na ranije planirane projekcije rasta.

To je, međutim, loša vest za planetu. Emisije ugljendioksida iz avijacije će se verovatno utrostručiti do 2050. godine.

Ali ako svet želi da ograniči globalno povećanje temperature na jedan i po stepen Celzijusa, do tog trenutka emisiju ugljendioksida mora da spusti na nulu.

Vazduhoplovstvo je komplikovan sektor za tzv. dekarbonizaciju. Osim toga što ima složena tehnološka rešenja i dodatne skrivene uticaje na klimatske promene, ima i neravnomerno raspoređene kupce kada je reč o bogatstvu i moći.

Nekoliko je velikih prepreka koje će ovaj sektor privrede morati da prevaziđe da bi postigao neutralnost po pitanju emisije ugljenika. 

Problem goriva

Dugo je kerozin bio jedina dostupna opcija za pogon aviona. „Letenje u suštini zahteva mnogo energije, pa se avioni moraju oslanjati na visokoenergetska goriva“, kaže Jagoda Egeland, stručnjak za politiku vazduhoplovstva pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.

Tzv. čista goriva će se, kako vreme prolazi, koristiti sve više, ali stručnjaci predviđaju da će do 2030. godine činiti tek nekoliko odsto potrošnje, a malo je verovatno da će imati značajan uticaj do 2050. godine. 

Uticaji na klimu mimo ugljendioksida

Vazdušni saobraćaj zaslužan je za emisiju oko dva i po odsto globalne emisije ugljendioksida, ali je njegov uticaj na zagrevanje zapravo daleko veći zbog drugih gasova i čestica koje emituje na velikim nadmorskim visinama.

Zajednički se nazivaju „uticaji bez ugljendioksida" i uključuju emisiju izuzetno štetnih oksida azota. Oni su retko tema uticaja letenja na klimu, ali utisaji koji ne uključuju ugljendioksid mogli bi da imaju trostruko veći uticaj vazduhoplovstva na klimatske promene u poređenju sa ugljendioksidom.

Malo je verovatno da će ovaj problem biti rešen u kratkom roku s obzirom na to da je niske važnosti. Međutim, EU počinje da posvećuje sve veću pažnju ovom pitanju. 

Problem čestih letača

Neki tvrde da će tehnološka rešenja biti prespora da bi se smanjile emisije poreklom od vazduhoplovnog sektora pa je opcija da se uvedu mere za smanjenje putnika kako bi se ograničila šteta koju nanosimo klimi.

Većina vlada, uključujući Vladu Velike Britanije, uglavnom se kloni upravljanja potražnjom pri ograničavanju emisije štetnih gasova poreklom od avio-industrije, ali Francuska i Austrija načinile su dobre prve korake u tom pravcu. 

Problem politike

Sve navedeno ukazuje na to da je neophodna snažnija inicijativa za rešavanje problema zagađivača „iz vazduha“, koja je do sada uglavnom nedostajala. Međunarodna avijacija nalazi se izvan Pariskog sporazuma o klimi, jer se u tom sporazumu radi o domaćim emisijama jedne zemlje.

Problem nove srednje klase

Akcije koje EU sprovodi na svojoj teritoriji su ohrabrujuće, a vlada Velike Britanije već je imala konsultacije o strategiji nulte emisiju ugljendioksida poreklom iz avijacije.

Međutim, najveći rast potrebe za komercijalnim letenjem u narednim decenijama očekuje se izvan Evrope i SAD, posebno među srednjom klasom zemalja u razvoju koja je sve brojnija.

Na razvijenim zemljama je da vode put ka smanjenju emisija štetnih gasova, što će onda dati više prostora za pritisak na zemlje u razvoju.

Problem supersoničnih letelica

Čak i usred sve većih napora da se vazduhoplovstvo uskladi sa „nultim svetom" (svetom sa nultom emisijom određenog gasa sa efektom staklene bašte), neke kompanije nastoje da razviju avione koji još više zagađuju okolinu.

Primer za to su supersonične letelice.

One su katastrofalne za klimu i trebalo bi ih pre nego što stignu na aerodrome ograničiti istim ekološkim standardima koji se odnose na klasične avione. 

broj komentara 6 pošalji komentar
(ponedeljak, 06. sep 2021, 08:37) - anonymous [neregistrovani]

Voda iz auspuha

A kako do vodonika?

(ponedeljak, 06. sep 2021, 00:50) - anonymous [neregistrovani]

Kako nije moguća?

Postoje motori koji isključivo koriste vodonik. Ono što izlazi "na auspuh" je voda.

(nedelja, 05. sep 2021, 22:32) - anonymous [neregistrovani]

Nije nemoguća

Ako izmisle avione na vesla i jedra.

(nedelja, 05. sep 2021, 21:56) - Srecko [neregistrovani]

нулта емисија

Чиче бре окупирале и Србију. Свесни да је крај близу, па их брига за било шта на планети. Зато нам пуне фирме пензионера, поготово на руководећим позицијама, јер их ништа не дотиче и за лову че да ураде ама баш све. Е, Србијо моја.

(nedelja, 05. sep 2021, 20:16) - anonymous [neregistrovani]

I onako i ovako

Planeti se crno piše .

(nedelja, 05. sep 2021, 19:53) - Rada [neregistrovani]

A sad malo o...

raketama. Šta mislite, koliko zagađuju vazduh rakete uopšte a pogotovu one koji E. Mask pravi u domaćoj radinosti pa svaki čas padaju. Potroše kiseonik, naprave ugljendioksid a ne urade ništa-one ruske bar taksiraju kosmonaute do međumarodne svemirske stanice i čine nešto za nauku a šta koriste ove? Da čiča od 80godina uzleti do granice svemira a onda izjavi "Godine su samo broj" (Jesu, kad si milijarder).