Da nije lovaca, o divljim životinjama ne bi imao ko da brine

Stereotip o lovcima kao brkatim ljudima koji love zečeve po šumi je davno prošlo vreme, naglašava Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza centralne Srbije, gostujući u Jutarnjem programu. S obzirom na to da je država Srbija titular, odnosno vlasnik divljači, moderna lovačka organizacija je, u stvari, upravljač jednim vrlo bitnim resursom koji je samo delimično obnovljiv i koji je vrlo kompleksna privredna grana koja zahteva odgovorno i kontinuirano upravljanje.

„Mi gazdujemo ne samo lovnim vrstama već čitavim divljim životinjskim svetom na teritoriji Republike Srbije. U opisu lovačke organizacije je uzgoj i zaštita divljači. Samo onaj višak divljači koji se stvori je predmet lova. U dane ove suše jedino su lovci na terenu, pune pojilišta i iznose hranu, intenzitet lova je smanjen samo na ono što je potrebno i nužno“, dodaje Radosavljević.

Lovačka organizacija ima i socijalni i društveni karakter jer je odgovorna društvena organizacija koja postoji i u najmanjem selu u Srbiji. Lovci se vrlo redovno okupljaju i učestvuju u svim vidovima društvenog života. Posebno u ruralnim sredinama, lovci su učesnici svih ekoloških akcija i često učestvuju u humanitarnim projektima.

„U krajevima gde presuše izvori, lovci prave veštačka pojilišta, dovoze vodu čime ko šta ima, jer lovaca ima od običnih seljaka do profesora univerziteta. Voda se odvozi u veštačka pojilišta, gde su i hranilišta i solišta, i na taj način obezbeđujemo deo hrane koju divljač ne može da nađe u prirodi“, objašnjava sagovornik Bojane Marković.

Trenutno je najugroženija sitna divljač – zečevi, jarebice, fazani, kao i jelenska divljač i divlje svinje koje su dosta brojne poslednjih godina. Lovci iznose hranu da bi se smanjile štete u poljoprivredi i da bi se divljač zadržala na određenom području.

Sajam lovstva

Dragoljub Dimovski je osnivač i organizator Sajma lova u Kragujevcu, a jedan od važnih segmenata sajma su edukativne radionice i stručna predavanja. Tokom Sajma, od 19. do 22. avgusta, biće organizovana predavanja o različitim temama.

„Tradicionalno, zadnjeg dana sajma se održava i Gulašijada na kojoj će i ove godine učestvovati 10 do 15 lovačkih udruženja, te će posetioci moći da probaju gulaš i da vide kako se lovci druže“, napominje Dragoljub Dimovski, organizator Međunarodnog sajma lova, ribolova i lovnog turizma.

Uticaj čoveka je nezaobilazan

Leto je mirniji period što se lova tiče. Uglavnom se lovi sitna divljač, prepelice, divlji golubovi, gugutke. U delovima gde nije ispunjen plan, još uvek traje lov na srndaće. U jelenskim lovištima počinje lov na jelene i divlje svinje, ali u mnogo manjem intenzitetu zbog suše.

„Obraća se pažnja na ograničavanje predatora koji dosta ugrožavaju korisnu divljač, tako da je akcenat u lovovima na predatorske vrste, kao što su šakal, lisica i vrste koje dosta mogu da ugroze korisnu divljač“, napominje predsednik Lovačkog saveza centralne Srbije.

Uticaj čoveka je nezaobilazan i na biljni i životinjski svet. Sam lov ni na koji način nije doprineo ugrožavanju bilo koje vrste, ali sa razvojem tehnologija u poljoprivredi upotreba pesticida ugrožava pojedine vrste koje nisu adaptivne, pre svega sitnu divljač.

Nasuprot tome, kod predatorskih vrsta koje su vitalne i brzo se adaptiraju, kao što su šakal i divlja svinja, dolazi do blage eksplozije populacije. Lovci pokušavaju da ove vrste drže u optimalnom broju da ne bi pravile štete, objašnjava Tomica Radosavljević.