Stabla iz vremena pre Hrista ključ borbe sa klimatskim promenama

Polusasušeni močvarni čempres koji se nalazi u prostranstvu močvara Severne Karoline sa procenjene 2.624 godine starosti važi za najstarije drvo na svetu.

Živi među stotinama rođaka, močvarnih čempresa u plavnoj okolini Crne reke, pritoke reke Kejp Fir. Neka od stabala stara su više od 1.000 godina.

Međutim, jedno drvo videlo je daleko mnogo leta nego njegove komšije. Studija iz 2019. pokazala je da datira najmanje iz 605. godine pre naše ere.

To je najstarije poznato živo drvo na istoku Severne Amerike.

Kad bi ovo drevno drveće moglo da priča, možda bi nam plačući saopštilo upozorenje – o pretnjama njihovom opstanku.

Ono što možemo naučiti od močvarnog čempresa starog 2.624 godine može pomoći čovečanstvu kako da ublaži uticaje klimatske krize i prilagodi se promenama.

Studija iz 2020. pokazala je da, iako se starije drveće u ovoj oblasti Severne Karoline može prilagoditi drugačijim uslovima i migrirati u skladu sa njima, malo je verovatno da će ove karakteristike biti dovoljne da osiguraju njihov opstanak.

Izgubićemo drveće 

Nejt Makdauel, naučnik Laboratorije Pacifičkog severozapada i vodeći autor te studije, opisuje kako se drveće „funkcionalno znoji“ zbog visokih temperatura, što smanjuje produktivnost ovih biljaka.

Svet je izgubio više od trećine svojih prastarih šuma između 1900. i 2015. godine. „Svi modeli, sve projekcije, sve ukazuje na isto: da ćemo izgubiti drveće“, rekao je Makdauel.

Njegovo predviđanje potkrepljeno je dokumentovanim povećanjem mortaliteta starijih stabala, koje istraživači opažaju već godinama širom sveta.

Samo tokom prošle godine, više od 10 odsto džinovskih sekvoja u zrelom dobu zauvek je nestalo.

Kada drveće umre, čitavi ekosistemi ostaju poremećeni. „Kada dođe do promena u biljnoj zajednici, koja je temelj cele šume, uočićete promene kod glodara, ptica, čak i velikih sisara“, naglasila je Anđelika Paterson, naučnica specijalizovana u oblasti ekofiziologije biljaka.

Studija iz 2018. pokazala je da se gubitak drveća u oblasti Pacifički severozapad može negativno odraziti i na klimu na istoku SAD.

Stare šume deluju kao skladišta ugljenika jer ga vekovima akumuliraju. Ako te šume izumru, ugljenik se oslobađa nazad u atmosferu stvarajući tako začarani krug koji dodatno pogoršava situaciju sa klimatskim promenama.

Gubitak ovakvih šuma dovodi i do nestanka prirodnih obalnih barijera za oluje.

Prodiranje slane vode u kopno i poplave smrt za drevne šume  

Izučavanjem priobalnih močvara Severne Karoline, naučnici su utvrdili da su porast nivoa mora izazvan klimatskim promenama i prodiranje slane vode ubili veliko drveće.

U nekim slučajevima, to se čak proširilo i na oblasti u unutrašnjosti kopna. Više od 10 odsto šumovitih močvara izgubljeno je u poslednjih 35 godina u jednom rezervatu za divlje životinje. 

Posledice uragana Metju 2016. godine toliko su bile velike u nekim oblastima Sverne Karoline da neke kuće vlasnici nisu ni pokušavali da poprave. Neke od tih kuća bile su u oblastima koje nikada ranije nisu bile plavljene.

Dve godine kasnije, uragan Florens doneo je nove poplave. Mnogi su se od tada preselili na viši teren.

Proučavanjem prošlosti do rešenja za budućnost

Neki veruju da se odgovori na razna pitanja mogu dobiti korišćenjem prozora u prošlost, to jest proučavanjem stabala starih više vekova.

Arheološkinja za zaštitu životne sredine Ketrin Napora analizirala je nežive močvarne čemprese duž obale Džordžije, stare od 65 do 1.078 godina, čiji sačuvani ostaci datiraju iz 3161. godine pre nove ere.

„Iz ovih drevnih stabala vidimo da se čak i dugovečni čempresi u davnoj prošlosti mogu vrlo brzo usmrtiti bilo podizanjem nivoa mora, bilo olujnim udarom uragana“, navela je Napora.

Rešenja za jačanje močvara i očuvanje starih šuma, osim ograničavanja emisija, uključuju stvaranje „živih obala“ koje deluju kao tampon za ekosisteme od udara oluje, lobiranje za strože propise o kompanijama koje ispuštaju zagađivače u životnu sredinu, pa čak i uvođenje močvarnih biljak koje će služiti kao sunđeri za slanu vodu.

Ketrin Napora veruje da moramo učiniti sve što je u našoj moći da se očuva riznica borbe sa klimatskim promenama u oblasti oko Crne reke.

Napora upoređuje gubitak starih šuma sa spaljivanjem Aleksandrijske biblioteke, jedne od najvećih arhiva svih vremena: „Ove šume su poput biblioteka koje nas informišu o drevnoj prošlosti. Zamislite samo ogromnu količinu znanja koja bi se izgubila ako ove šume više ne bi postojale“.