Čitaj mi!

Zašto raste opasnost od poplava nastalih izlivanjem jezera

Više od 12.000 smrtnih slučajeva pripisano je poplavama koje širom sveta uzrokuju jezera nastala topljenjem glečera.

Planeta se zagreva, glečeri tope a voda se akumulira i formira jezera. Naučnici upozoravaju da sve većem broju ljudi, iz tog razloga, preti opasnost od poplava.

Od 1990. godine, obim, površina i broj ovih jezera povećao se za 50 odsto u svetu. Kada se jezera prepune, postoji rizik da se preliju i ispuste ogromne količine vode, uzrokujući katastrofalne poplave.

Stefan Harison, profesor klimatskih i ekoloških promena na Univerzitetu Eketer, rekao je: „Zabrinuli smo se vrlo strmim planinskim dolinama u Andima i na Himalajima, gde se ogromni lednici spuštaju u strme doline".

Korelacija između porasta temperatura i poplava jezera nastalih topljenjem lednika je komplikovana.

Iako se formiranje i rast jezera može pripisati ljudskom faktoru i klimatskim promenama, pokretači koji mogu prouzrokovati katastrofalne poplave često su i faktori kao što su zemljotresi, lavine, ili ekstremne kiše.

Jedan od parametara koji jezero čini potencijalno opasnim je brojnost populacije nizvodno koja bi mogla biti izložena poplavama, a taj broj se može kretati od nekoliko stotina do stotina hiljada, kao u slučaju grada Huaraz koji se nalazi nizvodno od jezera Palkakoča u Peruu. 

Upravo brojni faktori rizika onemogućavaju procenu koliko bi ljudi moglo biti globalno ugroženo.

Studija iz 2016. otkrila je da je do sada zabeleženo najmanje 1.348 poplava jezera nastalih od lednika, širom sveta, od kojih je 24 odsto imalo određeni uticaj na ljudsku zajednicu.

Takvim poplavama pripisuje se više od 12.000 smrtnih slučajeva. Centralna Azija je bila najviše pogođena regija, zatim Južna Amerika, zatim Evropski Alpi, Island, Skandinavija, severozapadna Amerika i Grenland.

Autori identifikuju Južnu Ameriku i centralnu Aziju kao regije koje će najverovatnije doživeti veliki broj smrtnih slučajeva, ekstremne štete na infrastrukturi, poplave poljoprivrednih površina i uništavanje domova i puteva.

Važna preventiva i infrastruktura 

Od nekoliko katastrofa tokom poslednjih decenija, najgora je do sada bila poplava vodom iz jezera iz jezera Palkakoča 1941. godine, koja je odnela najmanje 1.800 života.

Posle toga, Peru je počeo da radi na kontrolisanju jezera i sprovođenju mera za ublažavanje opasnosti kao što su isušivanje jezera, jačanje brana betonskim konstrukcijama i sistema za rano upozoravanje već šezdesetih godina prošlog veka.

Nepal je takođe veoma osetljiv na ovakve poplave, pa je 1999. godine isušio jezero pod nazivom Tso Rolpa, koje se brzo širilo, u blizini Mont Everesta, da bi se spustio nivo vode.

Studija objavljena prošle godine identifikovala je 47 potencijalno opasnih jezera koja bi mogla da pogode na Nepal. Dvadeset pet je identifikovano u Kini i jedno u Indiji.

Naučnici predviđaju porast rizika od ove vrste opasnosti.

Ranjive zemlje sa stanovništvom i infrastrukturom u opasnosti od poplava, počele su trku sa vremenom kako bi uspele da investiraju u sisteme pripravnosti i izbegle katastrofalne ishode u slučaju poplave.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">