Hoće li i kafa nestati zbog klimatskih promena

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a prof. dr Peđa Janaćković, istakao je da kada govrimo o klimatskim promenama, svakako treba da kažemo da se tu pre svega misli na temperaturu i vlažnost, a sve te promene osećaju biljke i životinje.

„Što se kafe tiče oko 2,25 milijardi šoljica se popije kafe dnevno, a od 100 vrsta kafe koje postoje, samo tri vrste su za ljudsku upotrebu. Kafa Arabika, kafa Robusta i kafa Iberika. Istraživači Kraljevske botaničke bašte u Londonu došli su do zaključka, da će u sledećih, 10,20 ili 30 godina oko 60 odsto vrsta kafe da nestane", rekao je prof. dr Peđa Janaćković. 

Dodaje da se zbog toga oko plantaža sa kafom sadi drveće koje omogućava da zemljište bude plodnije.

Kafa se ceni kao nafta

"Za nas je kafa značajna i najcenjenija je posle nafte, pa je gajenje kafe u prirodi i pod strogo kontrolisanim uslovima veoma važno. Smatra se da će u Južnoj Americi proizvodnja kafe pasti za 20 odsto, jer će se temperatura promeniti. U Kini se predviđa smanjenje površina za gajenje kultura. Ali će se u drugim delovima sveta otvoriti nove mogućnosti za gajenje, podržani klimatskim uslovima", istakao je profesor.

Evropa i klimatske promene

„Što se tiče centralne Evrope, tu će biti sušni period koji će otežati gajenje krompira. Da bi se očuvale pojedine vrste, potrebno je da se očuva genofond, i semena divljih vrsta", rekao je prof. Janićijević.

Šta čuvamo u banci semena?

„ U toj banci čuvamo semena divljih vrsta od isčezavanja i potpunog nestanka, koja se čuvaju u strogo kontrolisanim uslovima“, navodi Janićijević.

U Crvenoj knjizi Srbije nalaze se podaci za 215 vrta biljaka koje su pod zaštitom države i to su vrste koje zahtevaju kontrolisana staništa koja ne smeju da se naruše. Te biljke su važne za ošuvanje biodiverziteta.