Čitaj mi!

Eskobarovi nilski konji se namnožili – sada ih ima 80 i predstavljaju veliku pretnju

Nilski konji koje je pre nekoliko decenija u Kolumbiju uvezao narko bos Pablo Eskobar predstavljaju pretnju po ekosistem, kažu naučnici i dodaju da će se situacija pogoršati još više ako nastave da se množe.

Kolumbijska policija ubila je Pabla Eskobara 1993. godine, a među posedima koji su zaplenjeni posle njegove smrti bio je i ranč površine 2.800 hektara na kojem se nalazio njegov privatni zoološki vrt.

Iako je većina Eskobarovih životinja poslata u druge zoološke vrtove i utočišta, četiri odrasla nilska konja su ostavljena, uprkos tome što nisu domaća vrsta.

Tih četiri primerka su se množila međusobno i sada oko 80 nilskih konja uživa u močvarama basena reke Magdalene, a postali su i neka vrsta nacionalne maskote.

Nilski konji, koji su, kako se navodi u studiji, najveća invazivna životinja na svetu, nanose ogromnu štetu lokalnom ekosistemu.

Prošle godine istraživanja su pokazala da njihov izmet menja hemijsku strukturu i nivo kiseonika vodenih tokova, tako što hrani štetnu cijanobakteriju i dovodi do širenja modrozelenih algi, zbog kojih se ljudi i druge životinje razboljevaju.

Osim toga, nilski konji predstavljaju i direktnu pretnju po Kolumbijce i kao veoma teritorijalne životinje sve češće dolaze u okršaj sa ljudima. Prošle godine teško su povredili jednog muškarca. Nilski konji se svrstavaju među najopasnije životinje na svetu, a godišnje ubiju više ljudi nego bilo koja vrsta sisara.

Životinje su nastavile da se reprodukuju veoma brzo jer nemaju prirodnih predatora. Od svog prvobitnog doma na Eskobarovom ranču, proširile su svoju teritoriju za više od 160 kilometara.

Sada žive širom basena reke Magdaleke, koja je ključni izvor pijaće vode, a ima i ogromnu poljoprivrednu važnost zbog navodnjavanja i pojenja stoke.

Zbog svih ovih razloga, kolumbijski zvaničnici pokrenuli su još 2009. godine plan da se nilski konji pobiju, ali su ga brzo napustili zbog negodovanja javnosti.

Nova studija, objavljena u časopisu Biological Conservation, smatra da je odustajanje od plana bila greška. Osim toga, procenjuju da će njihova populacija do 2040. godine porasti na skoro 1.500 jedinki.

Do tada će njihovo prisustvo izazvati nepopravljivu štetu na ekosistem, a biće i velika pretnja po bezbednost ljudi. Kao neko srednje rešenje, naučnici su predložili barem smanjivanje populacije.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 21. jan 2021, 17:16) - anonymous [neregistrovani]

Ne mora baš sve da se ubije

Zar nisu mogli da ih kastriraju? Zar ne mogu to da urade i danas? Osim toga, ako je šteta toliko velika bilo bi im jeftinije da ih smeste u neki manji, ograđen i kontrolisan prostor u kom bi dočekali prirodnu smrt, a da ih država hrani. Ako već javnost negoduje.

S druge strane, zar naučnici ne kažu i da nije dobro kada ne postoji genska različitost? Da vrsta tada počinje da propada? Ovde ispada da su se parili i braća i sestre, sa sve roditeljima, babama i dedama, strinama i ujacima, a vrsta procvetala?

div id="adoceanrsvdcfhklggd">