Bogataši najveći krivci za klimatske promene, troše više nego pola čovečanstva

U Izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da jedan odsto najbogatijih ljudi sveta, emituje dvostruko više ugljen-dioksida nego što to čini 50 odsto čovečanstva koji pripadaju „donjem delu" lestvice bogatstva.

Među dobrostojećim ličnostima su i Orlando Blum, Kejti Peri i Leonardo Dikaprio, koji su kritikovani što su na klimatski samit u Italiji, prošle godine, došli privatnim avionima i jahtama. Taj njihov put je, prema procenama, prirodu „koštao" dodatnih 800 tona ugljen-dioksida. 

Dikaprio je inače UN-ov ambasador za klimatske promene. Glumac je često leteo privatnim avionima, koristio privatne jahte a posedovao je i četiri kuće.

Poznato je da Džef Bezos, najbogatiji čovek na svetu, putuje avionom vrednim 65 miliona dolara.

Uprkos proizvodnji ekoloških električnih automobila „Tesla", ljubav Ilona Maska prema privatnim avionima već je dospela na naslovnice nakon što je preleteo 150.000 milja avionom "Gulfstream" 2018. godine.

Ostali milijarderi koji poseduju vozila koja su veliki zagađivali su ruski oligarsi Roman Abramovič i Ališer Usmanov, vlasnici dve najveće privatne jahte na svetu. 

Prema izveštaju UN-a, najbogatiji će morati znatno da smanje svoj „ekološki otisak", kako bi čovečanstvo izbeglo dramatičan rast temperature na globalnom nivou.

Godišnja studija, koju je sproveo UN-ov program za životnu sredinu (UNEP) otkriva da 10 odsto bogataša potroši oko 45 odsto ukupne energije koja se potroši za kopneni transport širom sveta i 75 odsto energije koja se potroši u vazduhoplovstvu.

Potrebni značajni rezovi 

Da bi se postigao cilj ograničavanja porasta temperature u ovom veku na navjiše 1,5 Celzijusovih stepeni, moraće da se naprave značajni rezovi, piše Dejli mejl.

„Finansijska elita će morati da promeni navike da bi Pariski sporazum mogao da se sprovede. Bogati, u ovom području snose najveću odgovornost", smatra izvršna direktorka UNEP-a Inger Anderson.

Tim Gor, šef Centra za klimatsku politiku u Okfamu i jedan od autora Izveštaja UN-a, rekao je da, iako su najbogatiji na svetu najviše trošili, štetne posledice po prirodu, osećaju svi stanovnici planete, posebno mladi i oni iz siromašnijih društava.

Gor je upozorio da bi, ako se zagađenje prirode koje potiče od bogatih ne redukuje, milioni ljudi mogli da ostanu bez pristupa energiji za osnovne potrebe. 

Domaćinstva koja se prebace na obnovljivu električnu energiju mogu smanjiti emitovanje ugljen-dioksida za oko 1,5 tona, dok vegetarijanska ishrana može u proseku uštedeti oko pola tone, navodi se u Izveštaju.

Predviđa se da će proizvodnja ugljen-dioksida ove godine pasti za oko sedam odsto zbog pandemije, međutim, Izveštaj je naglasio da sve zemlje imaju priliku da traže „zeleniji" način oporavka od pandemije.

Ako vlade reše da više investiraju u klimatske akcije, očekivane emisije štetnih gasova do 2030. godine, mogle bi se smanjiti za četvrtinu, a to bi značilo mogućnost od 66 odsto, da naša planeta globalnu temperaturu održi u granici ispod dva Celzijusova stepena.

„Tekuća 2020. godina je na putu da bude jedna od najtoplijih ikada zabeleženih, dok će požari, oluje i suše i dalje pustošiti prirodu", rekla je Inger Andersen.

Prema Izveštaju, „zeleni oporavak" je do sada bio ograničen, mada su se neke države obavezale na neto nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine.