Čitaj mi!

Kako trujemo i sebe i planetu odećom koju nosimo

Godišnje se u Srbiji proda više od 80.000 tona odeće, po osobi 12 kilograma. Najviše se kupuju čarape, donji veš, majice i potkošulje, a svaki treći građanin nosi pantalone, trenerke i majice do godinu dana. Kada više ne žele da nose neku odeću, građani je uglavnom poklanjaju ili bacaju. Šta ćemo sa tolikim tekstilnim otpadom, jer pre ili kasnije sve završi u kontejneru?

„Tekstilna industrija ostavlja veliki ekološki otisak i rame uz rame je sa industrijom cementa, čelika ili veštačkih đubriva. Ona predstavlja veliki ekološki problem ako se uzme obzir sirovina koja treba da se proizvede – pamuk, obrada, dobijanje vlakana, proizvodnja stvari, bojenje, transport“, objašnjava doktorka Jasmina Nikodinović Runić, naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Da bi se slikovitije objasnilo, plastičnu kesu koju uobičajeno koristimo trebalo bi da upotrebimo barem 130 puta da bi se njen ekološki uticaj izjednačio sa pamučnom.

Rešavanje takvog problema je veliki izazov i podrazumeva angažovanje privrednika, države, lokalnih samouprava, naučne zajednice i samih pojedinaca, od kojih mnogi nisu svesni uloge u čitavom tom procesu.

„Smatra se da 30 odsto uticaja na životnu sredinu upravo potiče iz te faze eksploatacije – pranja i sušenja odeće. Tekstilna industrija utiče na klimatske promene, biodiverzitet, zagađenje i sve više iz godine u godinu na generisanje tekstilnog otpada", navodi profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta Maja Radetić.

To je, kako kaže, posledica pre svega „brze mode" i proizvodnje jeftinih, nekvalitetnih komada odeće koji ne traju dugo.

Zbog toga treba razmišljati o tranziciji iz modela linearne u model cirkularne ekonomije, koji bi doneo proizvodnju mnogo kvalitetnijih tekstilnih proizvoda, koji bi duže trajali i mogli više da se koriste, popravljaju, prepravljaju i recikliraju.

„Svi mi želimo da imamo u zimskom periodu tople jakne, koje su vodoodbojne, otporne na vetar i to podrazumeva upotrebu polimera – jedinjenja koja su se pokazala izuzetno štetnim i po životnu sredinu i po naše zdravlje. Zamena toga je jedan dug proces, koji podrazumeva razvoj, optimizaciju i tek onda plasman na tržište. Zbog toga, uvođenje cirkularne ekonomije nije brzo rešenje, već dug proces“, ističe Maja Radetić.

Ogromne količine otpada

Potrošački otpad čini veliki deo – oko 15 kilograma otpada po članu domaćinstva godišnje.

Prema istraživanjima, polovina stanovništva Srbije poklanja nošenu odeću, trećina je baca u kontejnere za komunalni otpad, 15 odsto poklanja u dobrotvorne svrhe, a samo pet odsto se izjasnilo da u njihovim mestima postoje kontejneri za tekstilni otpad.

Ipak, veliki broj građana se izjasnio da kada bi bili u mogućnosti da bi odlagali tekstilni otpad pravilno ili ga donirali. Takođe, ljudi u Srbiji kažu da bi bili spremni da menjaju svoje navike, ali da bi se do toga došlo mora se stvoriti odgovarajući ambijent.

„Tu nastupa država, mediji koji bi podizali svest o važnosti toga, kao i obrazovanje mladih, od predškolskog uzrasta do fakulteta“, dodaje profesorka Radetić.

Veliki problem kod tekstilnog otpada je njegova prerada, a tu važnu ulogu mogu da igraju mikroorganizmi koji ga razgrađuju.

Određene bakterije se mogu koristiti za razgradnju tekstila

Jasmina Nikodinović Runić je pokazala i rezultat razgradnje tekstilnih vlakana posle samo devet dana, a kako objašnjava za 18 dana pamučni materijal se potpuno razgrađuje.

broj komentara 6 pošalji komentar
(subota, 07. nov 2020, 19:35) - Mira [neregistrovani]

Kese

Moja mama je prala sve kese krajem proslog veka.
Krpila, prepravljala do krajnjih granice.

(subota, 07. nov 2020, 13:14) - pera [neregistrovani]

Kao i sve ostalo......

Nije baš pametno šta ljudi rade . Previše se proizvodi nepotrebnih stvari ,i previše se baca .
Kad vidim ormane od moje Gospođe ( nemica) , užas ,može da se obuče pola ulice . Svake godine nova moda , onda su žene po radnjama i kupuju . Pa šta će drugo da rade . Da se samo muškarci pitaju , imali bi dvoje - troje pantalona . Nažalost ovako mora se , takav je ovaj svet . Da nije žena imali bi milijarde nezaposlenih i gladnih .

(subota, 07. nov 2020, 10:54) - Rada [neregistrovani]

Slažem se

sa svim izloženim u ovom članku tj tvprilogu ali ako je takva situacija, zašto vaše novinarke u drugim emisijama silno reklamiraju kineske radnje (pod poznatom popularnom kuknjavom "mi smo sirotinja moramo kod Kineza") i second-hand prodavnice (kad se upokoji neka Holanđanka, njena rodbina pošalje njenu odeću za Srbiju)? Ako hoćete da pripomognete ekologiju, zašto nijednu reč na RTSu nisam čula o "Velebit" (bubamara) trikotaži koja je 99% pamučna, ni o "Mona" konfekciji koja ima stvari od 90% runske vune, ni o "St.George" trikotaži koja je većinom od prirodnih materijala (vuna i pamuk)? Za koga vi radite, čije budžete punite? Kineski, holandski ili bi trebalo da reklamirate ono što puni srpski budžžet (od koga i vi živite) i usto je roba od prirodnih materijala? Možde bi trebalo da objasnite ljudima da, kad kupe džemper od čiste vune, imaće ga, uz dobro održavanje, najmanje pet-šest godina-vaš posao je i da informišete i obrazujete narod.

(subota, 07. nov 2020, 09:10) - Маторац [neregistrovani]

Питање

"Одређене бактерије се могу користити за разградњу текстила" А шта ако се те бактерије намноже по орманима, продавницама, складиштима...?

(subota, 07. nov 2020, 08:41) - niko [neregistrovani]

Pamet

Neandertalci su bili pametniji .

(petak, 06. nov 2020, 22:48) - bosandzeros [neregistrovani]

Otkud bre

Ko i gde danas moze da nadje i da priusti pamucnu odecu. Sve se pravi od plastike, a posle godinu dana nosenja moze samo u kontejner. Ne mozes je cak dati ni automehanicaru ruke da brise s njom.