Čitaj mi!

Šta nam najviše truje reke

Vest da se u vodotocima u okolini Beograda oseća nepodnošljiv smrad i da pluta uginula riba, proteklih desetak godina više nikoga ne iznenađuje. Slične vesti godinama stižu iz svih krajeva Srbije. Reke su zagađene zbog ispuštanja kanalizacije, otpada iz fabrika, bacanja komunalnog otpada.

Na ušću u Savski rukavac reka Topčiderka crna, a u vodi pored smeća plutaju uginule ribe.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlja monitoring Topčiderske reke već godinama pokazuje petu, najgoru klasu kvaliteta vode, a uzrok je ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda.

„Ono što se najčešće dešava je oksidacija organske supstance i trošenje kiseonika. Na taj način živi svet, ako je to zagađeno organskom lako degradibilnom supstancom,  ne može jednostavno da diše, guši se“, objašnjava profesor Ilija Brčeski sa Hemijskog fakulteta.

„Topčiderka može da se sačuva na jedan jedini način. A to je da Grad izgradi kanalizacione sisteme.  Da se strogo kontroliše i sankcioniše ispuštanje industrijskog otpada i da se spreči pojava deponovanja đubreta“, naglašava profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.

Analize pokazuju da je kvalitet vode manjih reka i kanala na teritoriji Beograda lošiji nego u velikim rekama. 60.000 olimpijskih bazena otpadne vode svake godine ode u beogradske vodotoke. 

Kada ćemo imati postrojenja za preradu otpadnih voda

„Grad Beograd je trenutno u izgradnji jednog velikog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Biće ih ukupno četiri, no moram napomenuti da je to jedan proces koji je dugotrajan“, navodi dr Ivana Vilotijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Beograda.

U Srbiji bi trebalo izgraditi 350 postrojenja za preradu otpadnih voda. 

„Imamo preko 40 gotovih projekata. Jedan od izvora podizanja BDP je ovde u pet milijardi investicija u sisteme za preradu otpadnih voda i blizu dve ili više u regionalne centre“, navodi bivši ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan.

Prema najnovijem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine na 40 mesta u Srbiji zabeležene su koncentracije zagađujućih materija poput nikla, olova i kadmijuma, koje ostavljaju dugoročne posledice. Najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini, a najčistije rečice na jugu Srbije. Njih pak ugrožava gradnja mini hidroelektrana.

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 02. nov 2020, 14:55) - anonymous [neregistrovani]

Највише нам трује реке ...

...балкански примитивизам и малограђанштина.
Балканска саможивност и малограђанско помодарство, уображеност и тотална необузданост у безобразлуку и лагању.
Загађене реке су само један камичак у општој балканској загађености у свим сегменттима и по свим питањима.
Лепо каже народ "Риба од главе смрди али се (на жалост) од репа чисти".

(ponedeljak, 02. nov 2020, 06:58) - Петар Јараковић [neregistrovani]

jarakovicpetar@yahoo.com

Нажалост, скоро сви смо загађивачи целокупне природе, вода посебно. И мало урбанија села у Србији немају више чисту бунарску и изворску воду. Отпадне воде се испуштају у оближње потоке, где је то могуће, или у септичке јаме које су зидане од камена, или урађене од бетона. Из ових зиданих загађени су подземни токови, па и извор капацитета пет литара у секунди, не даје воду за пиће, чак ни за одржавање хигијене. Из бетнских јама отпад се црпи цистернама који се опет одлаже у водотокове. Ниједно решење није добро, али људи немају другу могућност. Ово је пример једног села у Србији, а у већим насељима стање је још драматичније. Добра је градња "Београда на води", али би ипак требало одредити приоритете.

(nedelja, 01. nov 2020, 21:23) - anonymous [neregistrovani]

Нн лице!?

Као, не зна се ко загађује реке!?

Зна се, само не сме да се каже.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">