Naučnici tvrde da izmet morskih ptica vredi pola milijarde dolara

Nedavno sprovedeno istraživanje je otkrilo da se na izmetu koji proizvode morske ptice – galebovi, pingvini i pelikani – može zaraditi skoro pola milijarde dolara godišnje.

To je zato što se izmet morskih ptica, poznat i kao gvano, može koristiti kao komercijalno đubrivo, a osim toga, i od vitalnog je značaja u pogledu količine hranljivih sastojaka u morskim ekosistemima.

U nastojanju da podignu svest o važnosti morskih ptica i očuvanju njihovih staništa, naučnici su pokušali da kroz cenu đubriva kvantifikuju doprinos morskih ptica i ilustruju stvarne troškove koji nas očekuju ukoliko se smanji njihova populacija.

U pitanju nije mali novac – vrednost izmeta ovih ptica procenjuje se na više od 473 miliona dolara svake godine, a možda i mnogo više, prema navodima iz naučnog rada objavljenog u časopisu Trends in Ecology & Evolution.

„Proizvodnja gvama je ekosistemska usluga koju ptice prave bez ikakvog troška. Možemo otići na ostvro, skupiti gvano i prodati ga po tržišnoj ceni kao đubrivo. Budući da postoji ovaj naučni i biološki značaj, moguće je kvantifikovati doprinos morskih ptica ekosistemu na jeziku koji će javnost i kreatori politike moći da razumeju“, tvrdi koautor studije, Markus V. Kiankiaruso, profesor ekologije na brazilskom Univerzitetu u Gojasu.

Nije u pitanju samo zarada

Iako samo nekoliko vrsta morskih ptica proizvodi gvano koji se trenutno komercijalizuje u Peruu, Čileu i drugim zemljama, i otpad drugih ptica doprinosi vitalnim hranljivim sastojcima u morskim ekosistemima, a takođe je važan i za ekonomije zemalja koje izlaze na more.

Telesne funkcije morskih ptica prirodni su način prenošenja hranljivih sastojaka između morskih i kopnenih staništa. Oni oslobađaju visoke koncentracije azota i fosfora i proizvode veoma važne promene u životnoj sredini, navodi se u studiji.

Na primer, u ekosistemima koralnih grebena hranljive materije iz izmeta morskih ptica utiču na veći broj riba, ali i na njihovu veličinu, što je od značaja za ribarstvo, ali i turizam na mestima poput Kariba ili u jugoistočnoj Aziji.

Stručnjaci su izračunali i godišnje vrednosti azota i fosfora koje izbacuju morske ptice, odnosno, koliko bi koštalo da se gvan zameni veštačkim hranljivim materijama. Ipostavilo se da je veštačko đubrivo mnogo skuplja varijanta od ulaganja u zaštitu ptica i njihovih prirodnih staništa.

Umerena procena predviđa milijarde dolara

„Napravili smo vrlo konzervativnu procenu da samo 10 odsto riba oko koralnih grebenova zavisi od hranljivih materija koje proizvode morske ptice“, napominje Plazas-Himenez, doktorand na Univerzitetu u Gojasu koji je učestvovao u ovom istraživanju.

„Prema podacima Ujedinjenih nacija i australijske vlade, godišnji prihod od komercijalnog ribolova na koralnim grebenima prelazi šest milijardi dolara. Dakle, 10 odsto ove vrednosti iznosi oko šest stotina miliona dolara godišnje. Ako se uz to doda komercijalna vrednost od gotovo 474 miliona dolara, ukupna vrednost morskih ptica povećava se na milijardu dolara“, dodaje istraživač.

Populaciju morskih ptica ugrožavaju pre svega klimatske promene, invazivne vrste, preveliki izlov riba, ali često stradaju i kao kolateratne žrtve komercijalnog ribolova.