Da li žurimo ka "Novom ledenom dobu"

Glaciolog, Džulijan Dondesval, profesor fizičke geografije i direktor Instituta Skot Polar u Kembridžu, radi na obliku i protoku lednika, ledenih kapica i njihovom odgovoru na klimatske promene, kao i vezi između nekadašnjih ledenih ploča i morskih geoloških zapisa, koristeći razne satelitske, vazdušne i brodske geofizičke alate.

Radio je, na ledu i iz vazdušnih platformi, u mnogim područjima Arktika, uključujući Svalbard, ruski Land Franz Josef i Severnu Zemlju, Island, Grenland i Bafin, ostrva Devon i Elesmer u Arktičkoj Kanadi. Takođe je radio na ledenim istraživačkim brodovima u Norveško-Grenlandskom moru, u fjordovima i na kontinentalnim delovima Svalbarda i Grenlanda.

Na kraju poslednjeg ledenog doba ledene ploče Antarktika povlačile su se brzinom od 50 metara dnevno, što je za oko 10 puta brže nego danas, ustanovili su britanski naučnici.

U studiji, koju je vodio istraživački Institut Skot Polar, u Kembridžu, proučavani su uzorci s grebena morskog dna oko Antarktika, da bi se izračunalo kolikom se brzinom led povlačio pre otprilike 12.000 godina, kada je bilo poslednje ledeno doba na Zemlji.

Prema studiji istraživača uočeno je da su se lednici otapali 10 puta brže na godišnjem nivou, u odnosu na pretnodne decenije.

Naučnici smatraju da ako se klimatske promene nastave ovim tempom, moglo bi da nastane i "Novo ledeno doba".

Uz pomoć podvodnih robotskih vozila naučnici su istraživali grebene na morskom dnu, koji su nastali prilikom pritiska leda koji se kretao i plutao u vodi malo iznad samog dna.

Istraživanjem su proučili izgled morskog dna blizu ledene ploče Larsen, koja se nalazila istočno od Antarktika.

Ta ledena ploča pokrivala je područje od 53,1 miliona kvadratnih kilometara, a u drugoj polovini 20. veka, ploča se znatno smanjila zbog povećane temperature vazduha.

"Ovo je prva studija koja je definitivno pokazala da stopa povlačenja leda može biti tako brza", rekao je glavni autor studije Džulijan Dondesval, direktor Instituta Skot Polar.