Plastične rukavice i maske štite ljude od korone, ali su pretnja za prirodu

Maske, rukavice i ostala zaštitna oprema u kovid bolnicama i ambulantama, povećale su količinu medicinskog otpada, a zbrinjavaju se kao i sav ostali infektivni medicinski otpad. 

„Vrši se autoklaviranje tog otpada, to su posebni aparati u kojima je temperatura preko 121 stepen, određeni pritisak i vreme, suvom sterilizacijom taj medicinski otpad se steriliše i po izlasku iz aparata, on se melje i prevodi u komunalni otpad“, objašnjava dr Violeta Rakić, epidemiolog Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“.

Zaštitne maske i rukavice koriste gotovo svi, a mnogi baš i ne brinu gde će ih baciti.

„Ono što je najvažnije, to je da smo taj otpad razdvojili, on nije infektivan, već se tretira kao komunalni, onda kad ga tretiramo kao komunalni, lako je da s njim manipulišemo, ali pre svega važno je da budemo odgovorni, da ga ne bacimo u parku, prirodi“, kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Pored opušaka, praznih boca i kesa, odbačene gumene rukavice i hirurške maske sve su češći prizor na ulicama, u parkovima, na obalama reka i mora. Plastika je dospela i u najčistija mora.

„Sve životinje su ugrožene, počevši od kornjača koje ne vide razliku između meduze i rukavice i plastične kese. To se provlači duž lanca ishrane, onda ribe jedu te sve manje i manje komadiće plastike, u njihovim škrgama i mesu i crevima se nalazi ta mikroplastika i onda su najugroženije grabljivice koje se hrane mesom, tako da se ta plastika provlači kroz ceo lanac ishrane i čak na kraju dospe i do nas“, ispričala je dr Jelena Andrejić, profesor biologije Univerziteta na Bahamskim ostrvima.

Procenjuje se da i do 12 miliona tona plastičnog otpada svake godine uđe u okeane, uglavnom preko reka. Ono šte se vidi je svega jedan odsto, ostalo završava u morskim dubinama i razgrađuje se i u morskim organizmima. Deo plastike progutaju morske životinje mešajući ih sa pravom hranom, a procenjuje se da je ugroženo najmanje 600 vrsta divljih životinja.