Kuda da odete ako želite da vam dani budu zlatni

Tu gde je pre tri decenije reka zaustavljena branom, nestali su uvački brzaci i virovi, a nastalo modrozeleno jezero, čuveni meandri i klanac nad kojim krstare beloglavi supovi – orlovi lešinari, najbrojniji i najpopularniji stanovnici Uvca.

Zbog predivnih prizora, Uvac u sezoni poseti više od 16.000 turista, ali mir ovih nebeskih kraljeva, ničim nije narušen.

„Imamo oko pet stotina odraslih, ove godine oko stotinak mladunaca. Prošle godine smo negde od 350 do 400 tona hrane izbacili na hranilište, znači, otprilike svake godine povećava se i broj ptica i hrane koju iznosimo na hranilište“, kaže Stevo Radovanović iz Specijalnog rezervata prirode Uvac. 

Uz pešačke staze, vidikovce i vožnju jezerom, turistima je dostupan i deo Uvačkog pećinskog sistema. Sva raznolikost i bogatstvo prirode ovoga kraja, na Uvcu se pruža, kao na dlanu.

Posle jezera i čudesnih orlova, u susednom selu lako možete čitati istoriju ovoga kraja – Starog Vlaha – oblasti koju u svojoj povelji pominje i Stefan Nemanja u 12. veku. Vek kasnije, upravo ovde će nastati selo – a ime će dobiti po štitovima koji su se kovali za vojske Nemanjića.

Selo su poslednji put Osmanlije zapalile početkom 19. veka, a ono što je potom izgrađeno, delom je sačuvano do danas, kao originalni primer arhitekture tog doba.

„Ove kuće su sve stare nekih 150 godina i turisti kada dođu, njima je to najinteresantnije. Ovde je sve autentično...Imamo i smeštaj, a miriše i borovina“, navodi Milojko Čkonjević iz Štikova. 

Bogata ponuda 

Van turističkog centra, nižu se kuće za odmor na selu. U njima se, uz uobičjenu ponudu, udobnost i toplinu, mogu izabrati i neki od mnogobrojnih programa – izleti i planinarenje, vožnja čamcima, branje lekovitog bilja, ili ovladavanje ovdašnjim kulinarskim veštinama.

„Sve je organskog porekla, sav višak od meštana, odavde ja kupim, mleka, sira, kajmaka, krompira, ovde još je hrana zdrava, nije zatrovana, ne baca se veštačko đubrivo, velika je ovde nadmorska visina, 1.200 metara, tako da tu sem heljde što može malo bolje da uspeva, ove ostale kulture slabije“, navodi Mišo Borić iz Vilova. 

Uglavnom je reč o apartmanima podignutim na očevini, ili dedovini i baš zato, građeni i opremani sa posebnom ljubavlju, i željom da se gostima ponosno pokaže i ponudi ono najbolje što se ima. Tako se rodnom kraju svog oca vratila i jedna Beograđanka.

„Ako vidite sve ovo iza mene, rekla bih da je to sasvim prirodno i očekivano, ljubav prema Zlataru i pre svega, prema ocu, me je, nekako nagnala da otpočnem ovu avanturu“, ističe Danica Matović. 

Tako se ovde živi – i seoska svakodnevica turistima može biti atrakcija. Zlatar je vazdušna banja, lepota duhovna, i riznica tradicije i kulture, mesto gde se čuju ptice i tišina, i gde su dani, baš – zlatni.