Prelomna naučna otkrića koja su obeležila prethodnu godinu

Gostujući u Jutarnjem programu, novinar Slobodan Bubnjević, rezimirajući naučna dostignuća u prethodnoj godini, navodi da je na njega, ali i na većinu naučne javnosti, najveći utisak ostavila misija „Artemis“.

„To je povratak čoveka na Mesec, a sama činjenica da je ova misija uspela, uprkos brojnim odlaganjima, tehničkim izazovima i finansijskim problemima, ipak je veliko ohrabrenje za nauku“, dodaje Bubnjević.

Drugi uspeh koji je možda prošao manje zapaženo, a koji je bio mnogo jeftiniji i manji projekat, ali možda i fascinantniji, bilo je slanje sonde na sistem asteroida Didimus i Dimorfus. Sonda je pogodila jedan od ta dva asteroida, koji se nalazi milionima kilometara daleko od zemlje i uspela da mu promeni orbitu.

„Cilj ove misije je bio da u slučaju da primetimo da neki sličan sistem ili pojedinačni asteroid kreće ka Zemlji, da ga mi dovoljno rano pogodimo u svemiru i da on promeni putanju i nikada ne pogodi Zemlju“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Prethodne godine je obeležena i deseta godišnjica od otkrića Higsovog bozona što govori da smo došli do jednog novog fronta u fizici elementarnih čestica gde bismo možda mogli da naslutimo odgovore na do danas ne odgovorena pitanja, kao što je tamna materija.

Otkriće džinovske bakterije na Karibima našlo se na vrhu liste naučnih otkrića u 2022. godini, mada je ona u stvari otkrivena još 2009. ali se mislilo da je u pitanju gljivica. Pored toga, jedno od zanimljivih naučnih dostignuća i otkrića je i u čemu se krije tajna izdržljivosti Kineskog zida.

„Prošle godine je bilo dosta intrigantnih arheoloških otkrića u svetu, ali i kod nas, ali ovo je bilo jedno vrlo popularno. Dakle, dve i po hiljade kilometara dug Kineski zid je zidan malterom u čijem sastavu se nalazi i pirinač. To je u stvari prvi put da je korišćen vezivni materijal koji je toliko izdržljiv, ali je u stvari ta mešavina između organskog i neorganskog materijala učinila da taj novi materijal bude tako vezivan, s obzirom na to da u to vreme nisu poznavali cement“, napominje Slobodan Bubnjević.