Da li će vodonik preokrenuti istoriju sveta

Kada se govori o energentima budućnosti, vodonik gotovo sve čini posebnim, naglašava profesor Banjac. Pre svega to što sagorevanjem vodonika ne nastaje ugljen-dioksid, već nastaje vodena para, što je na putu dekarbonizacije sveta ključni parametar.

„Korišćenje vodonika je tek u začetku i ne treba biti previše optimističan i očekivati da će za neku godinu vodonik da uđe u upotrebu i da zameni sva fosilna goriva. Prednosti vodonika su i to što je izuzetno energetski jako gorivo. Supergorivo energetski jače tri puta nego bilo koje drugo koje do sada koristimo. Važna njegova osobina je i ta da ga možemo proizvesti, za razliku od svih fosilnih goriva, transformišući električnu energiju u vodonik“, dodaje profesor.

U svetu trenutno postoji oko 30.000 automobila koji koriste vodonik, tridesetak vozova, a intenzivno se radi na avio-saobraćaju i pomorskom jer vodonik za razliku od električne energije uskladištene u baterije, omogućava veću mobilnost.

Međutim, postoje brojni izazovi, naglašava profesor Banjac. Baš zato što je u pitanju supergorivo, vodonik ima i mnogo mana.

„Njegova visoka temperatura sagorevanja, vrlo je eksplozivan, problem su njegovo skladištenje i transport, s obzirom na to da se on nalazi u gasovitom stanju u normalnim uslovima, može se prenositi i gasovodom, međutim, molekul vodonika je najmanji molekul koji postoji i kao takav prodire kroz svaku strukturu, bilo gde da ga zarobite“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Gde se nalazi Srbija u priči o korišćenju vodonika

U aprilu je Mašinski fakultet, po pozivu Privredne komore Srbije, pripremio Nacrt vodonične strategije Republike Srbije, koja bi trebala da bude deo buduće Strategije razvoja energetike naše zemlje.

„Mašinski fakultet se prijavio na konkurs koji je raspisala Privredna komora u konzorcijumu sa Tehnološkim fakultetom, Institutom u Vinči, Hemijskim fakultetom, Institutom ‘Mihajlo Pupin’… Dakle, svi mi zajedno smo radili tu strategiju, došli do nekih zaključaka i predložili na koji bi način taj vodonik mogao zaista da uđe u primenu u Srbiji“, napominje profesor.

Predloženo je, između ostalog, i da se izbegne situacija koja se dogodila sa nuklearnom energijom, da ne znamo kako da je koristimo, već da se i u školski sistem, posebno visoko školstvo, uvede vodonik, da se naučne institucije posvete proučavanju njegove primene.

Vodonik se danas najviše koristi u Kini, Japanu, Evropi, Sjedinjenim Državama, kao i u Brazilu. Odnosno, gde god postoje viškovi energije dobijene iz obnovljivih izvora, oni mogu da se deponuju u vodonik, ističe prof. dr Miloš Banjac.