Bio im „ispred nosa" - gde su ostaci poslednjeg tasmanijskog tigra na svetu

Ispostavilo se da su se ostaci poslednjig primerka ove životinje skrivali na vidnom mestu - u Umetničkoj galeriji Tasmanijskog muzeja u Australiji, gde su bili neidentifikovani više od 80 godina.

Poslednjih godina, tasmanijski tigar se ponovo pojavio u naslovima naučnih i drugih tekstova, zbog tekućih i kontroverznih napora naučnika da vrate životinju kroz preuzimanje DNK, uređivanje gena i veštačku reprodukciju.

Otprilike veličine kojota, tilacin je nestao pre oko 2.000 godina praktično svuda, osim na Tasmaniji. Kao predator, igrao je ključnu ulogu u ekosistemu ostrva, ali ga je to takođe učinilo nepopularnom životinjom među ljudima.

Evropski doseljenici na Tasmaniju početkom 19. veka, krivili su ove tigrove za gubitak grla stoke (iako su u većini slučajeva krivci zapravo bili divlji psi )pa su ih lovili do izumiranja.

Poslednji poznati tilacin bila je stara ženka koju je uhvatio lovac i prodao zoološkom vrtu u maju 1936. godine, navodi se u saopštenju Tasmanijskog muzeja.

Životinja je umrla nekoliko meseci kasnije, a njeno telo je potom prebačeno u Muzej. Ali, zoološki vrt nije vodio dalju evidenciju o ovom primerku, pa istraživači i osoblje u Muzeju nisu bili svesni značaja prisustva tilacina u njihovoj kolekciji.

„Godinama su mnogi muzejski kustosi i istraživači bezuspešno tražili ostatke poslednjeg tasmanijskog tigra, kako bi ga uvrstili u kolekciju, a u zoološkoj kolekciji nije zabeleženo ništa o materijalu tilacina iz 1936. godine, pa se pretpostavljalo da je njegovo telo na neki način odbačeno", rekao je Robert Padl sa Australijskog katoličkog univerziteta.

Nakon što je telo uginule životinje, dovedeno u Muzej, koža tasmanijskog tigra je skinuta, a njegov skelet bio je rastavljen kako bi služio kao deo obrazovne kolekcije, koju su muzejski nastavnici koristili da studentima objasne anatomiju tilacina, a često je transportovano i van muzeja, navodi se u saopštenju.

Tokom tog perioda, većina naučne javnosti je pogrešno mislila da je drugi tilacin koji je uginuo u zoološkom vrtu Bjumaris u Hobartu 7. septembra 1936. bio poslednja poznata jedinka te vrste.

Greška nije uočena sve do nedavno, kada je otkriven jedan neobjavljen izveštaj muzejskog taksidermiste. Izveštaj, koji datira iz perioda između 1936, i 1937. godine, pominje tasmanijskog tigra među uzorcima na kojima se radilo te godine - što je podstaklo detaljniji pregled svih primeraka koža i skeleta u Muzeju.

„Misterija oko ostataka poslednjeg tilacina je rešena, i otkriveno je da je već deo kolekcije Galerije Muzeja", rekla je direktorka te ustanove Meri Malkahi. Ostaci su sada izloženi upravo u Galeriji Muzeja.