Jeloustonski supervulkan još masivniji nego što se mislilo, ali se neće buditi skoro

Ime supervulkan dobio je po dokumentarnoj emisiji Bi-Bi-Sija još 2005. godine. Geološki institut SAD je geološkim ispitivanjem terena, koje je vodio Bob Kristijansen, šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, utvrdio da je prečnik kaldere  od 55 do 72 kilometra.

Nova studija međunarodnog tima istraživača utvrdila je da ispod jeloustonskog vulkana ima više magme nego što se ranije mislilo. Ukazano je i na detalje procene o sledećim aktivnostima i erupcijama ovog vulkana.

Istraživačka studija predvođena geologom Rosom Maguirom sa Univerziteta u Ilinoisu, pokušala da utvrdi koliko magme sadrži supervulkan Jelouston i kako se ona kreće.

„Iako naši rezultati pokazuju da rezervoar magme u Jeloustonu sadrži vrelu magmu na dubinama koje su podstakle prethodne erupcije, naša studija nije potvrdila prisustvo eruptivnog tela koje ukazuje na erupcije u budućnosti“, objavnjeno je u istaživačkom radu.

Naravno, zavirivanje duboko pod zemlju nije lako, ali istraživači su koristili najnovije tehnike tomografskog snimanja za analizu snimaka seizmičkih talasa snimljenih između 2.000. i 2018. godine, primenjujući proces poznat kao „puna inverzija“ talasnog oblika kako bi bolje interpretirali vibracije.

Na osnovu toga kako se brzina izmerenih talasa menja na različitim dubinama, istraživači su procenili da kašasti rezervoar magme ispod Jeloustona ima delimičnu frakciju paljenja između 16 i 20 procenata, u poređenju sa prethodnim modelima koji su procenjivali 10 procenata ili manje.

Prethodne procene sugerišu da je potrebno negde između 35 i 50 procenata topljenja da bi se izazvala erupcija, iako postoji čitav niz faktora koji čine ove događaje teškim za predviđanje. Istraživači kažu čak i najnovije metode skeniranja mogu propustiti određene džepove tečne magme.

Nova detaljna zona bogata topljenjem je „važan pokazatelj“ gde se Jelouston nalazi u svom eruptivnom ciklusu, kažu istraživači, ali to je samo jedan deo slike. Modeli predviđanja se stalno usavršavaju kako dolaze novi podaci i dešavaju se nove erupcije. Bilo je tri katastrofalne erupcije iz Jeloustona u poslednjih 2,1 milion godina, i iako nema puno sigurnosti kada bi sledeća mogla biti, jasnija indikacija geologije kaldere će uvek pomoći.

Oblast je pod stalnim nadzorom Geološkog zavoda Sjedinjenih Država (USGS) i opservatorije za vulkane Jelouston.