Da li će gušter iz vitrine u Londonu vratiti vreme

Uzorak je pokazao da su moderni gušteri nastali u kasnom trijasu, a ne u srednjoj juri, kako se ranije mislilo. Fosil koji više od pola veka naučnici čuvaju u jednoj od vitrina londonskog muzeja, predstavlja ostatke delova životinje koji su pronađeni u kamenolomu u blizini Tortvorta u Glosterširu. U trenutku kada su pronađeni, tehnologija za analize starosti nije bila dovoljno razvijena.

Kao ostatak pretka modernog gušter, fosil koji je ponovo detaljnije procenjen, utiče na „sve procene" o poreklu guštera i zmija, zajedno nazvanih skvamata. 

Nova saznanja utiču na pretpostavke o njihovoj stopi evolucije, pa čak i na ključni momenat „pokretača porekla grupe", kažu naučnici. 

Istraživački tim je svoje otkriće nazvao criptovaranoides microlanius, što znači „mali mesar", zbog vilice koja je bila puna zuba veoma oštrih ivica.

Dr Dejvid Vajtsajd sa Univerzitetu u Bristolu, koji je vođa studije, rekao je, kada je primetio da u vitrini Prirodnjačkog muzeja imaju očuvan fosil gmizavca, za koji se verovalo da je uobičajeni bliski rođak novozelandske vrste tuatare, koja je jedina preživela iz grupe rhinocephalia i koja se odvojila od skvamata pre više od 240 miliona godina:

„Kako smo nastavili da istražujemo primerak, postajali smo sve ubeđeniji da je zapravo bliži gušterima današnjice nego grupa tuatara. Napravili smo rendgenske snimke fosila na Univerzitetu i to nam je omogućilo da ga rekonstruišemo u tri dimenzije i da vidimo sve sićušne kosti koje su bile skrivene unutar stene."

„U smislu značaja za nauku, ovaj naš fosil pomera poreklo i diverzifikaciju skvamata nazad - iz srednje jure u kasni trijas. To je bilo vreme velikog restrukturiranja ekosistema na kopnu, sa nastankom novih biljnih grupa, posebno četinara modernog tipa, kao i novih vrsta insekata i nekih od prvih modernih grupa kao što su kornjače, krokodili, dinosaurusi, i sisari", objasnio je koautor istraživanja profesor Majk Benton.

"Čini se da su te nove biljke i životinje došle na scenu kao deo velike obnove života na Zemlji nakon masovnog izumiranja na kraju perma pre 252 miliona godina, a posebno karnijske pluvijalne epizode, pre 232 miliona godina, kada je klima varirala između vlažne i suve i izazvala velike promene među živim svetom", zaključili su istraživači.