Čitaj mi!

Odakle je voda stigla na našu planetu – naučnici kažu sa meteorita

Ako ste se ikada zapitali kako je na Zemlji nastala voda, novo istraživanje dela meteorita koji je prošle godine upao u dvorište porodične kuće u Engleskoj, možda krije odgovor.

Istraživači iz londonskog Prirodnjačkog muzeja i Univerziteta u Glazgovu, u Škotskoj, proučavali su meteorit pronađen u gradu Vinčkombu u Glosterširu i otkrili da sadrži vodu sličnu onoj na Zemlji.

„To je kristalno jasan pogled u naš rani sunčev sistem“, naglašava Luk Dejli, koautor studije i profesor pranetarne geonauke na Univerzitetu u Glazkovu, u izjavi za Si-En-En.

Studija objavljena u časopisu Science Advances otkriva da su vanzemaljske stene možda donele vitalne hemijske komponente – kao što je voda – na našu planetu pre više milijardi godina, od kojih su nastali okeani i sav živi svet na Zemlji.

Ispitivanje i hemijska analiza meteorita iz Vinčkomba otkrili su da sadrži oko 11 procenata vode i dva procenta ugljenika. Tim, koji je merio odnos izotopa vodonika u vodi iz ovog meteorita, otkrio je da ona veoma podseća na sastav vode na Zemlji, navodi se u saopštenju Prirodnjačkog muzeja.

U steni su takođe pronađene neke vanzemaljske aminokiseline, što naučnici smatraju kao najjači dokaz da su vodu i organski materijal na našu planetu isporučili asteroidi poput onog čiji komad je pao u dvorište u Vinčkombu.

Meteorit je identifikovan kao CM ugljenični hondrit, vrsta kamenog meteorita koji sadrži visok procenat komponenti koje su prethodile nastanku Sunčevog sistema.

Pošto je zahvaljujući pomoći UK Fireball Alliance, organizacije koja prati kretanje i pronalazi meteorite u Velikoj Britaniji, pomenuti komad meteorita pronađen u roku od 12 sati, tako da zemljina atmosfera nije imala vremena da ga izmeni.

„Zato znamo da je sve u njemu 100 odsto vanzemaljsko, uključujući 11 procenata vode koju sadrži“, navodi Dejli.

„Većina CM hondrita ima vodu sličnu onoj na Zemlji, ali ove stene se menjaju i degradiraju u roku od nekoliko dana (ili) nedelja nakon što padnu na Zemlju, pa bi mogle biti slične Zemlji jer su apsorbovale kišnicu ili tako nešto“, objašnjava profesor.

Nataša Almeida, kustos meteorita u Prirodnjačkom muzeju i koautor studije, u saopštenju je navela da će „neverovatno svež primerak ostati jedan od najneobičnijih meteorita u kolekcijama širom sveta“.

Dejli je meteorit Vinčkomb nazvao „srećnim“ otkrićem. Bio je veličine košarkaške lopte, tako da u slučaju da je putovao drugom brzinom ili pod drugim uglom, sve bi izgorelo, napominje profesor.

Iako je ovaj naučni rad prvi u niz mnogih istraživanja koja se rade na pomenutom meteoritu, Dejli napominje da će se naučnici baviti njime i u narednim godinama. „U ovom posebnom kamenu sigurno ima još mnogo priča i tajni“, ističe profesor.

broj komentara 0 pošalji komentar