Čuvena dijeta ipak ne čini mnogo za smanjenje rizika od demencije

Prethodne studije o potencijalnim kognitivnim prednostima takozvane mediteranske dijete - široko definisane kao ishrana bogata povrćem, mahunarkama, voćem, ribom i nezasićenim mastima, kao što je maslinovo ulje, i malo mlečnih proizvoda, crvenog mesa i zasićenih masti - pokazale su različite rezultate, prema Nacionalnom institutu za starenje (NIA) Nacionalnog instituta za zdravlje. 

Međutim, dve studije iz 2019. u časopisu JAMA koje su uključivale hiljade ljudi i decenije praćenja nisu pronašle dokaze da mediteranska ishrana smanjuje rizik od demencije, ili da kvalitet ishrane utiče na rizik od demencije, u opštem smislu. 

Nova švedska studija baca dodatnu sumnju na važnost ishrane u jačanju funkcija mozga. 

„Nismo pronašli nikakvu vezu između konvencionalnih navika u ishrani ili pridržavanja mediteranske ishrane i naknadne incidencije demencije", rekla je prva autorka studije dr Izabel Glans, članica tima za istraživanje pamćenja na Univerzitetu Lund u Švedskoj. 

Ovi nalazi, koji su u skladu sa onima pronađenim u prethodnim studijama sličnog obima i dužine sprovođenja, objavljeni su u časopisu Neurology. 

Međutim, slično mnogim prethodnim studijama, istraživanje se oslanjalo na podatke o ishrani učesnika koji su sami prijavili, koji možda nisu u potpunosti tačni i mogu donekle iskriviti interpretaciju rezultata.

Kombinacija faktora 

Fiziolog Ensel Kiz i biohemičarka Margaret Kiz istraživali su uticaj mediteranske ishrane kod muškaraca i žena na rizik od srčanog i moždanog udara.

Istraživanje je pokazalo da dijeta sa malo zasićenih masti štiti od kardiovaskularnih bolesti, a Ansel i Margaret su crpili inspiraciju iz grčke, italijanske i drugih mediteranskih kuhinja da napišu svoje popularne knjige o ishrani, navodi The Conversation.

U teoriji, čuvajući se od kardiovaskularnih bolesti, mediteranska dijeta bi mogla indirektno da smanji rizik od demencije, navodi NIA.

To je zato što nakupljanje naslaga u arterijama, moždani udar, visok krvni pritisak, visok šećer u krvi i dijabetes mogu povećati rizik od demencije, a zdrava ishrana može pomoći u smanjenju rizika od ovih stanja.

Švedska studija ne poništava u potpunosti ovu ideju, ali sugeriše da sama ishrana nema značajan uticaj na tok kognitivnih funkcija u kasnijem životu.

„Ishrana kao pojedinačni faktor možda neće imati dovoljno jak uticaj na spoznaju, ali je veća verovatnoća da će se smatrati tek jednim faktorom koji je udružen sa raznim drugim faktorima, čiji zbir može uticati na tok kognitivnih funkcija", kažu dr Nils Peters, specijalista neurologije u Klinici za moždani udar u Cirihu i Benedeta Nakmijas, vanredni profesor neurologije na Univerzitetu u Firenci.

Ovi drugi faktori uključuju redovno vežbanje, izbegavanje pušenja, konzumiranje alkohola i držanje krvnog pritiska pod kontrolom.

Konkretno, novi dokazi sugerišu da redovna fizička aktivnost i dosledna kontrola krvnog pritiska štite od kognitivnog pada i da su ovi faktori verovatno uticajniji od ishrane, navodi NIA.

Novo istraživanje, uključivalo je, između ostalog, i podatke dobijene od 28.000 ljudi koji su u Malmeu učestvovali u studiji o uticaju ishrane na kancer i druge bolesti.