Čitaj mi!

Kako nam se tokom života menja boja očiju

Boju očiju doživljavamo kao jednu od fizičkih osobina koje nas definišu, jednako ličnom kao što je oblik nosa ili ušiju. Međutim, ne menja se boja očiju samo bebama, već širok spektar spoljašnjih uticaja može da nam spontano promeni boju očiju tokom godina.

Naučni dokazi ukazuju da to da li se boja očiju bebe menja ili ne, u mnogome zavisi od same boje, piše kolumnistkinja Bi-Bi-Sija, Marta Enrikez.

Dokazi sugerišu da hoće li se boja očiju bebe promeniti ili ne, zavisi u mnogome od same boje. Jedna studija koju je vodila Kesi Ludvig, oftalmolog sa Instituta za oftalmologiju na Univerzitetu Stanford, pratila je 148 beba rođenih u dečijoj bolnici u Kaliforniji, beležeći njihovu boju dužice (irisa) pri rođenju. Skoro dve trećine beba rođeno je sa smeđim očima, a jedna petina sa plavim očima.

Dve godine kasnije, Ludvig i njene kolege su otkrili da je od 40 plavookih beba obuhvaćenih studijom, 11 već do druge godine imalo smeđe oči, tri su imale lešnik boju, a dve zelene. Od 77 novorođenčadi smeđih očiju, skoro sva (73) su i dalje imala smeđe oči u dobi od dve godine. Čini se, dakle, da je veća verovatnoća da će se plave oči promeniti nego smeđe u ranim fazama našeg života. Ali zašto?

Ako nam se boja očiju menja, znači da će postati tamnije

Jedan od tragova leži u činjenici da kada se boja očiju kod bebe menja, one imaju tendenciju da postanu tamnije, a ne svetlije. U istraživanju Ludvigove, kod jedne trećine beba došlo je do promene boje očiju u prve dve godine, i to najčešće tako što su oči postajale tamnije.

Samo petoro od 148 dece u studiji (3,4%) imalo je oči koje su sa godinama postajale svetlije. Trend zatamnjenja može biti posledica nakupljanja zaštitnog pigmenta u dužici. Ova, relativno česta, zdrava promena boje uglavnom je ograničena na rano detinjstvo.

U drugom istraživanju sprovedenom u Sjedinjenim Državama, u kome je praćeno više od 1.300 blizanaca od detinjstva do odraslog doba, boja očiju je obično prestala da se menja do šeste godine, mada je u nekim slučajevima (kod 10 do 20 odsto ispitanih) nastavila da se menja tokom adolescencije i u odraslo doba. Kod dvojajčanih blizanaca, ustanovljeno je da će im se boja očiju u kasnijem životu verovatno razlikovati u mnogo većem procentu nego kod jednojajčanih blizanaca.

Ovo ukazuje da na promenu boje očiju u velikoj meri utiče genetska sklonost, primećuje Dejvid Mekej, profesor oftalmologije na Institutu Lajons Univerziteta u Zapadnoj Australiji.

Nakon što se zainteresovao za fenomen promene boje očiju, Mekej je otkrio da su ove dve studije manje-više sva istraživanja koja su rađena o promeni boje očiju u detinjstvu.

Otkrio je i da nije neuobičajeno da roditelji očekuju da će oči njihove bebe promeniti boju. „Čuo sam roditelje i njihove prijatelje kako govore: 'O, da, beba je rođena sa plavim očima, ali to će se promeniti u narednih nekoliko godina'“, kaže oftalmolog. „Našao sam ta dva rada i to su prilično skromne studije, ali pokazuju da se boja očiju menja.“

Iako su podaci ograničeni i sprovedeni su samo u jednoj zemlji, čini se da su promene u boji očiju najčešće kod ljudi sa severa Evrope, pacifičkih ostrva ili kod ljudi mešovitih rasa.
Postoje paralele sa promenama koje se ponekad vide u boji kose u tim populacijama tokom detinjstva.

„Videćete fotografije dece koja kao bebe imaju izrazito plavu kosu, ali kad odrastu, kosa im postane tamno smeđa“, napominje Mekej. „Pigment u vašoj kosi može se postepeno povećavati tokom vremena, a to je verovatno zato što se broj ćelija koje proizvode pigment uvećava i migrira u to područje“.

Možda je slična situacija i u slučaju boje očiju, pretpostavlja Mekej. „Glavni pigment u očima je melanin i način na koji se melanin distribuira daje različite boje očiju“, dodaje. „Klasifikacija je vrlo jednostavna. Imate plave oči, neki pominju i sive, ali u stvari se radi o varijanti plave, onda imate kombinacije boje lešnika i zelene, zatim smeđe, koje mogu biti svetlo ili tamno smeđe. Sve je to povezano sa količinom melanina.“

Viši nivoi melanina mogu nam biti od velike koristi na intenzivnoj sunčevoj svetlosti – kao i u slučaju kože, pigment pruža zaštitu od sunca.

Zašto se povećava količina melanina

Kod dužica sa malo melanina, plava boja potiče od načina na koji vlakna kolagena na zadnjoj strani dužice rasipa svetlost, na isti način na koji nebo izgleda plavo zbog načina na koji se svetlost raspipa u atmosferi.

Ali zašto se tokom vremena u očima bebe javlja više melanina, ostaje misterija za naučnike, naglašava Mekej.

„Mi zapravo ne znamo šta utiče na te promene boje“, kaže profesor, ali bi u obzir možda trebalo uzeti i faktore životne sredine.

„Skoro sa sigurnošću se može reći da za sve postoji interakcija genetike i životne sredine, čak i za stvari koje smatramo potpuno genetskim ili potpuno sredinskim“, ističe Mekej. „Ali koji faktori životne sredine bi mogli da utiču na to? Mi zapravo nemamo te podatke za opštu populaciju.“

Iako je većina promena boje očiju bezopasna, takođe može biti povezana i sa nečim ozbiljnijim – kao što su povrede, infekcije ili oštećenja od sunca.

Povrede i infekcije kao uzrok promene boje

Jedna od najpoznatijih promena boje oka kao posledice povrede je levo oko Dejvida Bouvija. Upadljiva razlika između njegovog tamnog levog i svetloplavog desnog oka, bila je posledica udarca u glavu zbog kojeg mu se leva zenica trajno proširila, takozvana anizokorija. Međutim, udarac nije promenio plavu boju Bouvijevih dužica, već je zbog uvećane zenice njegovo levo oko izgledalo tamnije.

Međutim, moguće je da povreda promeni i boju dužice, ističe Mekej. „To se može desiti i ako uđe puno krvi u oko koja može da zamrlja delove oka. Ili jednostavno da se sav pigment rastvori u oku i slegne se“.

Mnogo češće osnovni uzrok su infekcije. Čuveni slučaj prave heterohromije, gde se boja dužica različita, je glumica Mila Kunis, čije je desno oko smeđe, a levo zeleno.  Heterohromija Kunisove je rezultat infekcije dužice, koja je uništila deo pigmenta u njenom levom oku.

„Pojedine zarazne bolesti mogu izazvati da pigment nestane“, kaže Mekej. Jedna je i Fušov heterohromni ciklitis, koji je uzrokovan virusnom infekcijom – često rubeolom, takođe poznatom kao nemačke boginje. „Virus voli da živi u oku, a to može da se razbukta u kasnijem životu i da izazove gubitak pigmentacije“.

I drugi virusi mogu da napreduju u unutrašnjosti oka i ponekad utiču na pigmentaciju. U jednom izuzetno retkom slučaju, kod pacijenta koji je preživeo ebolu oči su promenile boju iz plave u zelenu, kada je otkriveno da je virus opstao u očnoj tečnosti iako je uklonjen sa drugih mesta u organizmu.

Ponekad promena boje ne zahvati celu dužicu, već se javljaju male fleke. Pojava bledih mrlja poznatih kao Brušfild pege može se pojaviti na dužicama ljudi sa Daunovim sindromom, dok su smeđe fleke koje se nazivaju Liš noduli (Lisch nodules) uobičajeni znak genetskog stanja neurofibromatoze tipa 1.

I baš kao i na koži, pege i mladeži se mogu pojaviti u dužici i na drugim mestima u oku.

„Možda imate pegu koja miruje“, napominje Mekej. „Ali može se dogoditi da nekim ljudima one prerastu u tumor i mogu predstavljati ozbiljan problem.“

Na kraju, iako promena boje očiju uglavnom predstavlja dobroćudnu fascinaciju onima koji je uoče, Mekej upozorava da je preporučljivo pažljivo pratiti pojavu makar i najsitnijih promena.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 01. okt 2022, 09:34) - anonymous [neregistrovani]

Centralna heterohromija

U sredini smeđa, ka obodu zelena oba moja oka dva. Naročito se primeti na jakom svetlu, sunce, ili kad plačem.