Читај ми!

Од Александра Великог до Дејвида Боувија – шта је хетерохромија

Хетерохромија ока је различита боја дужица, проузрокована вишком или мањком пигмента меланина. Много је чешћа у животињском свету него код људи, али је забележено да су овај јединствени генетски поремећај имале и неке од значајних личности у људској историји.

Реч хетерохромија потиче из старогрчког: хетерос (различит) и хрома (боја).

Хетерохромију ока, као људску карактеристику, први је описао Аристотел, а назвао ју је хетероглаукос.

То је безопасна генетска мутација која утиче на начин на који се пигмент развија у дужицама ока неке особе, али такође може бити последица повреде или болести касније у животу.

Може бити потпуна и парцијална. У потпуној, једно око је потпуно различите боје од другог, док су код парцијалне различите боје само делови дужице.

Историја је забележила да су неке значајне личности имале овај генетски поремећај.

Византијски цар Анастасије Први имао је надимак „дикорос”, што значи „има две зенице”. Према описима историчара, десно око му је било светлоплаво, док је лево било тамно, и то је било изузетно атрактивно.

Најчувенији пример је свакако Александар Велики. Рана књижевна обрада његовог живота приписује му хетерохромију – да му је једно око било плаво, а друго смеђе или зелено.

Међутим, не постоје поуздани историјски извори да је највећи војсковођа свих времена заиста био јединствен и по тој физичкој карактеристици.

И један од највећих генија у историји, немачки песник, романописац, научник и државник Јохан Волфганг Гете, такође је имао очи различите боје.

Од савременика, можда је најпознатији пример једног од највећих британских рок музичара Дејвида Боувија, који је одувек пленио пажњу и својим необичним изгледом, са једним плавим и једним тамним оком.

Хетерохромија је много чешћа у животињском свету него код људи. Посебно је карактеристична за неке расе паса и мачака.