Da li će svemirski katapult moći da lansira satelite u orbitu, znaće se do kraja godine

Kada su kosmički projekti u pitanju, proces od ideje do realizacije traje jako dugo, ali se baš zbog toga o njima priča glasnije kada se približe kraju. Kako navodi gost Jutarnjeg programa, popularizator astronomije, Branko Simonović, ideja o lansiranju objekata korišćenjem kinetičke energije nije nova.

„Pođimo od Žila Verna koji je to razradio u fantastičnom smislu, a u praktičnom smislu bilo je tu i ranije pokušaja i zamisli. Ipak, ova konkretna stvar, 'SpinLaunch' je kao kompanija nastao 2014. godine, i razvio prvo probno, ogledno, relativno malo, postrojenje, da bi već 2017. započeta gradnja ovog velikog čuda od 33 metra“, navodi Simonović.

U pitanju je čelična vakuum komora od nekih hiljadu tona, a 2025. će biti izgrađena još jedna, vertikalna od sto metara. Ovaj lansirni sistem radi na principu centrifuge. Iz središnog dela se izvlači vazduh kako bi se smanjio otpor, zatim se okreće velikom brzinom, a kada postigne kritičnu brzinu od 8.000 kilometara na čas, izbacuje teret kroz vertikalni otvor, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

„Krajem oktobra 2021. bio je prvi probni let, ali je bio sveden na svega 20 procenata maksimalne snage. Bio je uspešan, samo je bio krajnje skroman. Plotun je odleteo na nekih 3.000 kilometara. U međuvremenu su dobili i sredstva od Nase, koja je pronašla interes u tome i očekuje se da krajem ove godine to bude i konačno testirano“, napominje Simonović.

Ovim sistemom će se lansirati isključivo teret i to u nisku Zemljinu orbitu. S obzirom na to da je opterećenje prilikom lansiranja nekih 10.000 Ge, ljudi ovako neće moći da putuju u svemir, već samo teret do 500 kilograma, ali i to značajno smanjuje troškove lansiranja.

„Suština jeste u tome da se sa ovim postigne dovoljno velika brzina i dovoljno velika visina, sa koje bi se onda dodatnim raketnim motorima nadomestilo ono što je neophodno da bi se satelit postavio u orbitu oko Zemlje. U svakom slučaju, faktor cene u odnosu na konvencionalno slanje raketama sa tečnim gorivom je preko 20 puta“, ističe Branko Simonović.

Međutim, treba imati u vidu da iako ideja deluje relativno jednostavno, moraće da se savlada još mnogo tehničko-tehnoloških problema.