Čitaj mi!

Pakleno i preko dana i preko noći, ovog leta će pasti novi rekordi

Ovih dana ni noću ne možemo da se rashladimo. Temperature ne padaju ispod 20 stepeni. A tokom dana, izgleda kao da vazduh titra pred našim očima. Nije čudo, tako obično počinje jul. Iako su nekada u našim predelima tropske noći bile retke, proteklih godina se beleži i do 10 godišnje, što je posledica klimatskih promena.

„Najveća opasnost od toplotnih talasa jesu upravo te tropske noći, jer organizam ne može ni noću da se oporavi i regeneriše. Posebno su u opasnosti starije osobe, hronični i srčani bolesnici“, ističe klimatolog, profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

Velike vrućine u Srbiji uvek prate i povremeni, mestimično jaki pljuskovi tokom kojih iznenada padne velika količina kiše.

„Jun je mesec kada imamo najviše tih situacija sa nevremenima kada u kratkom vremenskom intervalu bude velika količina padavina. Jun je inače mesec kada imamo najveće mesečno akumulirane padavine“, navodi klimatolog.

Razlog zašto se to dešava u junu je, kako objašnjava, specifična dinamika vremena.

„Da bi došlo do formiranja takvih oblaka, potrebno je da u prizemnom sloju vazduha imamo jako zagrejan vazduh što se dešava tokom leta, posebno u junu. Topao vazduh po svojoj prirodi teži da ide na gore, po pravilu je bogat vodenom parom i vrlo brzo nastaje oblak koji može da produkuje veliku količinu padavina“, navodi Đurđević.

Naravno da na sve to utiču klimatske promene. „Atmosfera je danas u proseku toplija za jedan stepen nego pre, što može da prouzrokuje da u atmosferi imamo sedam odsto više vodene pare. Samim tim dolazi do više padavina.“

Olujna nevremena i ekstremne padavine sve više se beleže u čitavom svetu, ne samo kod nas.

Veliki broj država širom sveta uveo je restrikcije u potrošnji vode zbog suše.

„Ovogodišnje proleće i početak leta su veoma sušni i to u celoj centralnoj Evropi, severu Italije, Španije i Portugalije. Taj toplotni talas je prethodnih dana stigao čak i do Norveške, gde su izmerene temperature i do 20 stepeni iznad prosečnih. Slična je situacija u SAD, posebno u Kaliforniji i Arizoni gde su takođe uvedene restrikcije“, kaže Đurđević.

Što se Srbije tiče, ona potpada pod mediteranski pojas, koji se u klimatologiji zove „vrućom tačkom“, jer se na njegovom području proces zagrevanja odigrava brže nego u ostatku sveta.

Zato u Srbiji brže raste temperatura od globalnog proseka.

„Tokom letnjih meseci prosečno imamo 10 odsto manje padavina nego što smo imali u prošlosti. Zato su suše u ovom području sve češće. Recimo, u Srbiji su suše i sušni periodi postali duplo češći nego u prošlosti“, navodi klimatolog i profesor.

Sve ukazuje da će se prognoze obistiniti, a da ćemo imati izuzetno toplo i sušno leto.