Izbegavajte da se žalite na bolove lekarima koji završavaju noćno dežurstvo

Autori studije koja je pokazala da lekari na kraju celodnevnog dežurstva pokazuju manje empatije, pozivaju bolnice da prave raspored rada zdravstvenih radnika tako da na njihove odluke što manje utiče umor.

Istraživači pretpostavljaju da bi čak i samo upoznavanje lekara o potencijalnoj pristrasnosti na kraju njihove smene moglo biti od pomoći. Takođe, jasnije smernice za propisivanje lekova protiv bolova mogle bi biti od koristi, kako bi se obezbedilo da pacijenti dobiju zadovoljavajući tretman.

„Naš zaključak je da je rad u noćnoj smeni važan i ranije nepriznat izvor pristrasnosti u upravljanju bolom, verovatno zbog narušene percepcije bola“, kaže psiholog Anat Peri, sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

„Čak i kod medicinskih stručnjaka, koji nastoje da pruže najbolju negu svojim pacijentima, zabeleženi su negativni efekti noćnog rada“, napominje psiholog.

U studiju je bio uključen 31 lekar koji je tek stigao na posao, i 36 onih koji su završavali 26-časovnu smenu. Svim ispitanicima su dati izmišljeni scenariji u kojima se detaljno opisuje stanje pacijentkinje sa glavoboljom i pacijenta sa bolovima u leđima.

Oni lekari koji su završavali smenu, ocenili su bol pacijenata kao manje intenzivan i mnogo ređe su se odlučivali da prepišu analgetike za ublažavanje bolova u ovim hipotetičkim scenarijima. Čini se da umor igra ulogu u određivanju toga koliko neko drugi pati, a samim tim i vrstu lečenja koja mu je potrebna.

Studija je takođe uključila analizu istorije bolesti 13.482 pacijenta u Sjedinjenim Državama i Izraelu, prikupljenih u periodu od sedam godina. U svim skupovima podataka, verovatnoća da će lekari prepisivati lekove protiv bolova tokom noćne smene manja je za 20 do 30 procenata.

„Činjenica da je razlika u prepisivanju analgetika na osnovu opštih smernica Svetske zdravstvene organizacije veća tokom noćnih smena, navodi na zaključak da se oni manje prepisuju tokom noćnih smena, a ne prekomerno tokom dana“, navodi pedijatar pulmolog dr David Gozal sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Misuriju.

Pristrasnost je uočena i posle kontrole nivoa prijavljenog bola, demografskih osobina pacijenata i lekara, vrste pritužbi i varijacija u odeljenjima za hitne slučajeve, kažu istraživači koji stoje iza studije.

Primećeno je i da na pristrasnost u davanju analgetika utiču još neki parametri, uključujući rasu i pol, i pacijenta i lekara.

„Ovi rezultati naglašavaju potrebu da se reši ova pristrasnost razvojem i primenom strukturisanijih smernica za upravljanje bolom i edukacijom lekara o ovoj pristrasnosti“, zaključuje dr Gozal.