Čitaj mi!

Vulkani postavljaju pravila igre, naše je da se prilagodimo

Kod pacifičke države Tonga došlo je do erupcije podvodnog vulkana, koja je dovela do cunamija, što nas je ponovo podsetilo koliko vulkani mogu biti opasni i nepredvidivi. Vulkanolog, profesor Dragan Milovanović objašnjava da nas vulkani s vremena na vreme opominju da prirodu ne možemo da pobedimo i da se priroda upravlja po svojim zakonima.

Gostujući u Jutarenjem programu, vulkanolog profesor Dragan Milovanović naglašava da priroda pamti sve što joj uradimo, ali takođe i da ona ima svoje zakone.

„U tom smislu, planeta ima svoj život koji je relativno dug u okviru Sunčevog sistema oko četiri i po milijarde godina i ona je samo jedan segment univerzuma i ima svoja pravila“, naglašava profesor.

Svaka erupcija vulkana ima svoja pravila po kojima se događa i u zavisnosti od toga gde se dešava i koliko je udaljena od čoveka, naselja ili od vode, zavisi kolike će posledice prouzrokovati.

Poznato je da pacifički „vatreni prsten" predstavlja područja koje ima najviše vulkana.

„Svi ovi vulkani su u stvari visoke planine koje izranjaju iz okeana. To su planinski lanci koji su mnogo veći i duži od Himalaja. Kila Ela na Havajima je čak i viša od Himalaja ako se meri od dna“, napominje vulkanolog.

Podvodna erupcija je opasnija od kopnene. Kada se lava pomeša sa vodom, voda prelazi u vodenu paru i širi se kao kada otvorimo flašu tople koka-kole, objašnjava profesor. Sve se rasprši okolo i stvara ogroman oblak pun fine prašine koji praktično može da obiđe planetu i zakloni Sunce, promeni klimu i tako dalje.

Zemlja je još uvek mnogo jaka i mnogo jača od čoveka, tako da je moramo što bolje upoznati i pratiti njena pravila igre. U tom kontekstu ne možemo predvideti vulkanske erupcije i male su šanse da ćemo ih otkriti.

Vulkan je kao i zemljotres oslobađanje velike količine energije koja ako naiđe na prepreku, ruši sve pred sobom. Pacifička ploča se godišnje širi za 14 centimetara i pomera se. Koja je to energija i gde će ona da se oslobodi za naučnike će još dugo biti nepoznanica, navodi profesor Dragan Milovanović.