Džinovska umiruća zvezda eksplodirala u trenutku dok su je naučnici posmatrali

Zemaljski teleskopi pružili su po prvi put u realnom vremenu pogled na samrtne muke crvenog džina. Iako ovo nisu najsjajnije ili najmasivnije zvezde, one su najveće po svojoj zapremini.

Betelgez, druga najsjajnija zvezda sazvežđa Orion i deveta najsvetlija zvezda na noćnom nebu, koja je privukla interesovanje naučnika zbog svog nepravilnog zatamnjivanja, prema trenutno dostupnim podacima, za oko milion godina eksplodiraće, smatraju naučnici, u supernovu.

Međutim, zvezda u srcu ovog novog istraživanja, smeštena u galaksiji NGC 5731, udaljenoj oko 120 miliona svetlosnih godina od Zemlje, bila je 10 puta masivnija od Sunca pre nego što je eksplodirala, prenosi Si-En-En.

Pre nego što se ugase u sjaju, neke zvezde doživljavaju nasilne erupcije ili oslobađaju užarene vruće slojeve gasa. Sve dok astronomi nisu bili svedoci ovog događaja, verovali su da su crveni džinovi bili relativno tihi pre nego što su eksplodirali u supernovu ili kolabirali u gustu neutronsku zvezdu.

Umesto toga, naučnici su gledali kako se zvezda samouništava na dramatičan način pre nego što se srušila u supernovu tipa II. Ova smrt zvezde je brz kolaps i nasilna eksplozija masivne zvezde nakon što je sagorela vodonik, helijum i druge elemente u svom jezgru.

Ostaje samo gvožđe iz zvezde, ali ono ne može da se spoji te zvezda ostaje bez energije. Kada se to dogodi, gvožđe se urušava i izaziva supernovu. Studija sa detaljima o ovim nalazima objavljena je u The Astrophisical Journal.

„Ovo je napredak u našem razumevanju šta se dešava nekoliko trenutaka pre nego što umre masivna zvezda“, navodi glavni autor studije, Vin Džakobson-Galan, naučni saradnik Nacionalne naučne fondacije na Univerzitetu Berkli.

Poslednji trenuci zvezdane smrti

Astronomi su prvi put upozoreni na neobičnu aktivnost zvezde 130 dana pre nego što je postala supernova. Jarko zračenje je otkrio Pan-STARS teleskop Instituta za astronomiju Univerziteta Havaji u leto 2020. na Haleakali na ostrvu Maui.

Zatim su, u jesen iste godine, istraživači bili svedoci supernove na istom mestu koju su posmatrali iz opservatorije Kek na Havajima pomoću spektrometra za snimanje niske rezolucije. Ovu supernovu su nazvali 2020tlf. Otkrili su da je oko zvezde ostalo materijala posle eksplozije – svetli gas koji je zvezda nasilno izbacila iz sebe.

„To je kao da gledate tempiranu bombu“, kaže jedna od saradnika n  a istraživanju, Rafaela Marguti, vanredni profesor astronomije i astrofizike na Univerzitetu Berkli. „Nikada do sada nismo potvrdili tako nasilnu aktivnost kod umirućeg crvenog džina i videli tako blistavu emisiju, a zatim njegov kolaps i gašenje“, napominje profesorka.

Neke od ovih masivnih zvezda verovatno doživljavaju posledične unutrašnje promene koje izazivaju burno oslobađanje gasa pre nego što umru, pokazalo je poslednje otkriće.

„Najviše sam uzbuđen zbog svih novih 'nepoznatih' koje su otključane ovim otkrićem“, napominje Džakobson-Galan. „Otkrivanje supernove 2020tlf će dramatično uticati na to kako definišemo poslednje mesece evolucije zvezda.“

To će, očekuje profesor, ujediniti astronome i teoretičare u potrazi za rešenjem misterije o tome kako masivne zvezde provode poslednje trenutke svog života.