Ne dobijamo samo mi zarazne bolesti od životinja – ni neandertalci nisu bolje prošli

Istraživači su ponovo ispitivali fosilizovane kosti neandertalca koji je pronađen u pećini u blizini francuskog sela La Chapelle-aux-Saints 1908. godine.

Sada svetski poznat, bio je to prvi relativno kompletan skelet neandertalca koji je iskopan i jedan je od najbolje proučenih.

Više od jednog veka nakon njegovog otkrića, njegove kosti još daju nove informacije o životima neandertalaca, koji su živeli u Evropi i delovima Azije pre nego što su nestali pre oko 40.000 godina.

Čovek, za koga se smatra da je bio u kasnim pedesetim ili šezdesetim godinama, kada je umro pre oko 50.000 godina, imao je uznapredovali osteoartritis kičmenog stuba i zgloba kuka, potvrdila je studija iz 2019.

Međutim, tokom ponovne analize, dr Martin Hojsler - specijalista interne medicine i šef grupe za evolucionu morfologiju i adaptaciju Univerziteta u Cirihu u Institutu za evolucionu medicinu - shvatio je da ima još uzroka za se sve promene u kostima, kao što su zapaljenski procesi i rekao da je dijagnoza zapravo - bruceloza.

Studija sa tim nalazima objavljena je u časopisu Scientific Reports.

Mleko, sir, ovce i koze 

Bruceloza je bolest koja je i danas rasprostranjena. Ljudi generalno dobijaju bolest direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, jedući ili pijući kontaminirane životinjske proizvode, ili udišući agense iz vazduha, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Većina slučajeva je uzrokovana nepasterizovanim mlekom ili sirom napravljenim od mleka zaraženih koza ili ovaca.

To je takođe jedna od najčešćih zoonoza - bolesti koje se prenose sa životinja na ljude. Oni uključuju viruse poput HIV-a i koronavirusa koji su izazvali pandemiju kovida 19.

„Bruceloza ima širok spektar simptoma, uključujući groznicu, bol u mišićima i noćno znojenje", rekao je Hojsler.

Bolest može trajati od nekoliko nedelja pa do velikog broja meseci ili čak godina. Dugoročni problemi koji nastaju usled bolesti su promenljivi, ali mogu uključivati artritis, bol u leđima, upalu testisa - što može dovesti do neplodnosti - i upalu srčanih zalistaka poznatu kao endokarditis, za koji je Hojsler rekao da je najčešći uzrok smrti od ove bolesti.

Studija navodi da je ovaj slučaj „najraniji siguran dokaz ove zoonotske bolesti u evoluciji hominina".

Bolest je takođe pronađena u skeletima Homo sapijensa iz bronzanog doba, koji datiraju od pre oko 5.000 godina.

Bruceloza se danas javlja kod mnogih divljih životinja, a Hoj sler je rekao da se neandertalac verovatno zarazio bolešću dok je klao ili kuvao meso životinje koja je bila lovina.

Razne verzije bolesti 

Mogući izvori zaraze uključuju divlje ovce, koze, divlja goveda, bizone, irvase, zečeve - svi bili komponente ishrane neandertalaca. Međutim, u naučnom radu se navodi da dve velike životinje koje su neandertalci lovili, mamuti i vunasti nosorozi, verovatno nisu bili rezervoar bolesti - bar na osnovu živih rođaka tih životinja, kod kojih je bruceloza uglavnom nije bila otkrivena.

Imajući u vidu da je čovek čiji su ostaci proučavani dodatno - doživeo godine koje su za to vreme bile velika starost, Hojsler smatra da je neandertalac možda imao blažu verziju bolesti.

Inače, nivoja istraživanja pokazuju da su neandertalci bili inteligentniji nego što se ranije pretpostavljalo.

Hojsler je rekao da je studija koju je objavio 2019, pokazala da bi, čak i uz istrošenost usled degenerativnog osteoartritisa, praistorijski čovek koji je pronađen u francuskom selu, hodao uspravno.