Kakav je uticaj dugog spavanja na mozak

Studija je obuhvatila sto odraslih ispitanika, prosečne starosti 75 godina, čije su kognitivne sposobnosti, odnosno sposobnost razmišljanja, bile pod medicinskim nadzorom u proseku 4,5 godine. Osamdeset osam ovih osoba nije imalo kognitivna oštećenja ili deficite. Kod jedanaest ispitanika je identifikovano veoma blago oštećenje, a za jednog je procenjeno da ima blago oštećenje.

Zlatna sredina dužine sna

Ispitanici su u okviru studije uradili nekoliko testova koji utvrđuju pad kognitivnih sposobnosti. Zbir testova dao je kognitivni rezultat – što je rezultat veći, to je bolje. Dodatno, su još četiri do šest noći nosili elektroencefalograf (EEG) kako bi im izmerili moždanu aktivnost tokom sna.

Kognitivni rezultati su opali kod onih koji su spavali manje od četiri i po sata ili više od šest i po sati na dan. Ali rezultati su ostali isti za one između.

„Naša studija sugeriše da postoji srednji raspon ili zlatna sredina ukupnog vremena spavanja kojom se ostvaruju najbolje kognitivne sposobnosti”, tvrdi glavni autor istraživanja dr Brendan Lusi, direktor Centra za medicinu spavanja Univerziteta Vašington.

„Kratak i dug san povezani su sa najgorim kognitivnim rezultatima, možda zbog nedovoljnog ili lošeg sna.”

Greg Elder koji istražuje poremećaje sna na Univerzitetu Nortambrija u Nju Kaslu, u Velikoj Britaniji, bio je iznenađen otkrićem da je preko šest i po sati spavanja dovedeno u vezu sa padom kognitivnih sposobnosti. „To je malo sna kada se uzme u obzir da se starijim osobama preporučuje da spavaju između sedam i osam sati dnevno".

Elder je ujedno primetio da istraživanje nije uzelo u obzir druge informacije o ispitanim osobama, uključujući njihovo opšte zdravstveno ili ekonomsko stanje.

I kvalitet i kvantitet

Prethodne studije dovele su u vezu manjak sna sa padom kognitivnih sposobnosti. Mala studija iz 2018. godine otkrila je da je gubitak samo jedne noći sna izazvao povećanje proizvodnje beta-amiloid proteina. Beta-amiloid je metabolički depozit koji se može naći između moždanih ćelija. Odavno je povezan sa moždanim poremećajima, kao što je Alchajmerova bolest.

Američka Nacionalna fondacija za san savetuje da je zdravim odraslim osobama potrebno između sedam i devet sati sna. Bebama, maloj deci i tinejdžerima potrebno je još više sna da bi rasli i razvijali se. A i osobe starije od 65 godina treba da spavaju sedam do osam sati noću, kaže Fondacija.

Pitanje na koje studija Univerziteta Vašington nije dala odgovor jeste da li bi povećanje broja sati kod osoba koje malo spavaju poboljšalo njihove kognitivne sposobnosti.
Dr Lusi ističe da je potreba za snom individualna. Ako se osoba oseća odmorno, nema potrebe da menja svoje navike u spavanju. A one koji ne spavaju dobro ohrabruje da se najveći broj poremećaja sna može lečiti.

„Međutim, ključan je kvalitet sna, a ne samo njegova dužina", zaključuje dr Dejvid Holcman, jedan od autora studije.