Живот у градовима нам није у „природи" – да ли зато пате и наше тело и психа

Eволуциони антрополози, Колин Шо са Универзитета у Цириху у Швајцарској и Данијел Лонгман са Универзитета Лафборо у Великој Британији прикупили су мноштво доказа који указују на то да нашу биолошку еволуцију „престижу“ брзе технолошке и еколошке трансформације.

Свакодневни живот испуњен окидачима – од препуних пријемних сандучета до грађевинске буке и рокова за завршетак пројеката, комбинују се, па су наша тела у стању приправности 24 сата дневно, а то је нешто што није био случај током већег дела људске историје.

„У нашем пређашњем стању, били смо добро прилагођени да се носимо са акутним стресом како бисмо избегли предаторе или како бисмо се суочили са њима. Било је: бори се или бежи. Лав би се повремено појављивао, и морали сте бити спремни да се браните – или да побегнете“, објашњава Колин Шо.

Такав свеобухватни напор гарантовао је преживљавање, али је био веома „скуп“, односно трошио је тело, и све то је захтевало је дуготрајан опоравак организма.

Таква пракса узрокује широко распрострањену штету, тврде истраживачи. Когнитивни пад, аутоимуне болести и пад стопе фертилитета могли би бити повезани са стресом модерног живота у ужурбаним, урбаним срединама.

Студије које су овде прегледане су бројне и широког спектра, и покривају доказе о лошијој физичкој спреми у урбаним подручјима, везама између загађења ваздуха и оштећења мозга и асоцијацијама између инфериорног имуног система и индустријализованих средина.

„Сви ти различити стресори – од вештачког светла до изложености микропластици – у комбинацији са седентарним начином живота (мањак физичке активности), акумулирају се и оштећују наше здравље на различите начине“, објашњавају истраживачи у објављеном раду.

„Било да је у питању тешка дискусија са партнером или шефом, или бука у саобраћају, ваш систем реаговања на стрес је и даље прилично исти као да се суочавате са лавом, и то константно… Као да увек изнова срећете другог лава… И тако сваки дан“, рекао је Шо.

„Као резултат тога, дешава се веома снажан одговор нервног система, али не и смирење“, додаје.

Анксиознији смо од предака

Преглед је свеобухватан резиме свега што су истраживачи до сада открили о потенцијалним недостацима начина наших живота и окружења у 21. веку.

„Направили смо многе трансформативне напретке у здравству, технологији и нашем разумевању света – али као врста, такође смо анксиознији и депресивнији од наших предака“, кажу стручњаци.

Вишеструке студије су показале да провођење времена у природи – или чак само гледање фотографија природе – може побољшати физичко и ментално здравље. У еволуционом смислу, боравак у природи је и даље место где људи истински – желе да буду.

Истраживачи зато наглашавају да њихов преглед даје одређене смернице о томе шта да радимо у вези са решавањем проблема. Шо и Лонгман желе да се учини више како би се очувале зелене површине у урбаним срединама, заштитили природни пејзажи који су остали нетакнути и обезбедили простор где људи заиста могу да се искључе.

„Наше истраживање може да идентификује који стимулуси највише утичу на крвни притисак или откуцаје срца, и да то знање пренесе доносиоцима одлука. Морамо да исправно средимо наше градове – а истовремено да се регенеришемо, ценимо и проводимо више времена у природи“, објашњава Шо.

Истраживање је објављено у часопису Biological Reviews.