Indijanci Amazonije i borba za očuvanje prašuma

U vreme Kristifora Kolumba i puta u Novi svet, u Južnoj Americi je živelo više miliona Indijanaca, samo u Brazilu od pet do sedam miliona. Danas se procenjuje da u Brazilu ima oko 100.000 Indijanaca ili Indiosa, u oko 150 naroda.

Pre više vekova, u jugoistočni amazonski bazen stizali su misionari, tragači za zlatom, trgovci robljem, lovci na kože jaguara, skupljači kaučuka. Kontakt sa spoljašnjim svetom oduvek je donosio rizik od gripa, boginja i drugih bolesti. Zarazne bolesti koje se inače uobičajeno leče, postajale su smrtonosne za starosedeoce jer pripadnici plemenskih zajednica imaju slabiji imunitet. Na početku 20. veka, u Brazilu je istrebljeno više od 60 indijanskih naroda. Uništavanje tropskih kišnih šuma, njihovih poslednjih utočišta, doprinelo je tome. Nekada se godišnje poseče 50.000 kvadratnih metara šume, a tome je doprinela prava invazija drvoseča i rudara. Nažalost, koronavirus je još prošle godine stigao i do indijanskih plemena Brazila.

Najusamljeniji čovek na svetu

Tragična smrt Rijelija Fransiskata, cenjenog brazilskog stručnjaka za domorodačka pitanja, pokazuje svu složenost i paradoks priče o „nekontaktiranim" indijanskim plemenima, starosedeocima. Kako piše Fernando Duarte, novinar Bi-Bi-Sija, u tekstu „Zločin koji otkriva tajne izolovanih plemena", Fransiskato je pogođen strelom i preminuo je na putu do bolnice. Strelu je ispalila grupa brazilskih Indijanaca primećena u blizini mesta za koje se zna da ga naseljava devet različitih plemena - uključujući pet grupa klasifikovanih kao „nekontaktirane".

On je bio lider jedne od radnih grupa čiji je zadatak bio da nadgleda i štiti zajednice kao što je ta. „Ti domoroci možda nikada neće saznati da je Rijeli bio jedan od najvećih branilaca domorodačkih prava u Brazilu", rekao je njegov saradnik.

U Brazilu ima oko 50 domorodačkih naroda klasifikovanih kao „nekontaktirani" - plemena koja nisu imala miroljubive kontakte ni sa kim. Među njima je i „najusamljeniji čovek na svetu", jedini preživeli pripadnik nepoznatog, izolovanog plemena. Američki novinar Monti Ril napisao je knjigu Poslednji iz plemena: herojski poduhvat za spasavanje jednog čoveka u Amazoniji. Niko sa strane, iz spoljašnjeg sveta, nikada nije razgovarao sa njim. Njegovo pleme je desetkovano tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Pleme nikada nije imenovano, a nije poznato ni kojim jezikom su se služili.

Pre nekoliko godina pojavio se jednominutni snimak muškarca u pedesetim godinama. Snimano je sa udaljenosti, a snimak je objavila Agencija za starosedelačke narode brazilske vlade - Funai. Naime, od 1996. godine, Agencija iz daljine nadgleda tog čoveka, kako bi dokazala da je živ i time produžila valjanost naredbe o zabrani ulaska na zemljište. U skladu sa brazilskim Ustavom, starosedeoci imaju pravo na zemljište. Područje od oko 4.000 hektara okruženo je privatnim farmama i zemljom na kojoj su posečene šume, a naredbom se sprečava da bilo ko uđe u taj prostor i ugrozi čoveka koji tu živi. Ilegalne drvoseče i farmeri još uvek žele njegovo zemljište. Mogao bi da postane žrtva pistolerosa, revolveraša plaćenika, koje stočari angažuju da patroliraju okolinom.

Da li je krčenje šuma rasplamsalo požare u Amazoniji?

Postoje, međutim, plemena koja se suprotstavljaju ilegalnim drvosečama i aktivno bore za svoju zemlju. Indijanci iz amazonskog plemena Kajapo svojevremeno su oterali rančere i kopače zlata i sprečili izgradnju brane. Zatim su postali „video-ratnici" i počeli da snimaju ilegalne drvoseče. Muškarci iz amazonskog plemena Tembe sve češće stavljaju tradicionalne ratničke boje, i maskirani lišćem, opremljeni lukovima i strelama, patroliraju svojom zemljom duboko u amazonskoj prašumi. Tenzije su pojačane i šumskim požarima koji se obično podmeću da bi se raščistilo zemljište.

Na drugim mestima šume se krče na ogromnim površinama kako bi se dobili pašnjaci ili kopala ruda. Veliki poduhvati izgradnje brana dodatno gutaju šumske površine veličine čitavih država.

Šuma kao lek za klimatske promene

Ako požari u Amazoniji nastave da bukte na svakih nekoliko godina, veliki deo prašume će biti pretvoren u grmlje. Šumi je potrebno oko 20-40 godina da se obnovi, ukoliko se stvore uslovi za to, smatraju naučnici. Ali, drveće koje preživi te požare, biće oslabljeno i teže će podnositi suše i nove požare. 

Drveće je najbolje rešenje za klimatske promene. Ali klimatske promene i krčenje šuma su opasan spoj.