Mehanizam infekcije kovid 19

Sistem renin-angiotenzin je glavni regulator ljudske fiziologije. Infekcija novim koronavirusom uzrokuje neravnotežu tog sistema, što dovodi do niza hroničnih problema. Šta trenutno nauka zna o tome i kako izgleda naučno objašnjenje tih zbivanja?

Sistem renin-angiotenzin-aldosteron se sastoji od niza različitih regulatornih komponenti i efektorskih molekula i igra ključnu ulogu u održavanju homeostaze volumena krvi, natrijuma i krvnog pritiska jer reguliše ravnotežu tečnosti i soli, i na taj način vrši koordinaciju vitalnih organa. Na lokalnom nivou, regulisanje sistema renin-angiotenzin-aldosteron uspostavlja regionalni krvotok i kontrolu trofičnih odgovora, objašnjava prof. dr Olivera Stanojlović, redovni profesor u Institutu za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

U klasičnom sistemu, bez infekcije virusom SARS-CoV-2, receptorska osovina pomenutog sistema se sastoji iz: proteina angiotenzinogena koji katalizom renina (enzim) stvara angiotenzin I. Dalje pretvaranje angiotenzina I u angiotenzin II nastaje pomoću konvertirajućeg enzima (ACE), koji ima važnu fiziološku vrednost, ali i brojne patološke uloge. Ta klasična osa se naziva ACE - angiotenzin II - AT1 receptor. Funkcije angiotenzina i angiotenzina II su suprotne.

Nedavno je uspostavljena nova osovina sistema renin-angiotenzin-aldosteron po infekciji virusom SARS-CoV-2. U toj osi, angiotenzin I se pretvara u angiotenzin (1-7) katalitičkom aktivnošću konvertirajućeg enzima ACE2. ACE2 vrši cepanje angiotenzina I ili angiotenzina II u neaktivne peptide angiotenzin (1-9) i angiotenzin (1-7), respektivno. Angiotenzin (1-7) je povezan sa vazodilatacijom, modulacijom transporta natrijuma i vode. Uloga ACE2, angiotenzina (1-7) i MAS receptora je ključna u kardiovaskularnom sistemu. ACE i njegov homolog ACE2 su dva ključna enzima uključena u sintezu bioaktivnih komponenata u sistemu renin-angiotenzin-aldosteron. Oko 42 odsto amino-kiselina ta dva enzima je isto, ali se razlikuju u funkciji, objašnjava naša sagovornica.

Iako je čitava priča veoma stručna, data je pojednostavljeno radi boljeg razumevanja. Čak i ako se zanemari kako se koji enzim ili receptor naziva, mogu se razumeti pravila sistema i nadmoć fiziologije i prirode.

ACE je najgori od svih enzima, a ACE2 najbolji od svih enzima. U tom pogledu, moglo bi se smatrati da klasična osa receptora ACE - angiotenzin II - AT1 igra ulogu „đavola", a osa ACE2 - angiotenzin (1-7) - MAS osa igra ulogu „anđela" za fiziološko balansiranje u sistemu renin-amgiotenzin-aldosteron.

Mehanizam infekcije virusom SARS-CoV-2 zahteva vezivanje šiljatih proteina virusa za membranski vezan oblik receptora angiotenzin-konvertujućeg enzima 2 (ACE2). ACE2 je funkcionalna komponenta sistema renin-angiotenzin, glavni regulator fiziologije. Posle vezivanja virusa za ACE2 receptore, oni gube efikasnost i njihova aktivnost se smanjuje. Kroz neravnotežu renina i angiotenzina II, kovid 19 može napraviti velik broj hroničnih problema, naglašava prof. dr Olivera Stanojlović, rukovodilac Neurofiziološke laboratorije.

Rezultat redukcije aktivnosti ACE2 je akumulacija angiotenzina II, razvoj ateroskleroze, sistemska aktivacija fibroblasta koja pokreće fibrozu pluća, bubrega, srca i jetre. Usled SARS-CoV-2 posredovane disregulacije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, povećan nivo angiotenzina II može biti odgovoran za disfunkciju endotela, povećanu vaskularnu propustljivost, akumulaciju neutrofila u plućima, kao i za aterosklerotične plakove. Angiotenzin II je, prema tome, bioaktivna supstanca koja je uključena u razvoj kardiovaskularnih bolesti; aktiviranjem vazokonstriktivne aktivnosti i usled smanjene regulacije krvnog pritiska uključena je i u početak dijabetesa i metaboličkih poremećaja. Može da posredno izazove inflamaciju, fibrozu i trombozu.