Gagarin – kosmonaut širokog osmeha koji je postao heroj i inspiracija u osvajanju svemira

Doktor astronomskih nauka Milan Stojanović, iz Astronomske opservatorije Beograd, kaže da je Gagarinov let bio odskočna daska za mnoge kasnije stvari, od sletanja na Mesec do spuštanja rovera na Mars i sletanja sonde na asteroid.

Priča o trci u osvajanju kosmosa tih godina je veoma zanimljiva.

Sovjeti i Amerikanci su na sve načine pokušavali da budu prvi. I upravo ta trka doprinela je velikom razvoju nauke i sama ta priča o prvom čoveku u orbiti ili prvom čoveku na Mesecu inspirisala je veliki broj ljudi da se bavi astronautikom i astronomijom.

Što se odabira Gagarina tiče, Sergej Korovljov, šef sovjetskog svemirskog programa, tražio je da kandidati budu nižeg rasta, do 170 centimetara, i lakši od 72 kilograma.

Sa svojih 157 centimetara, Gagarin je savršeno ispunjavao te uslove, ali i mnoge druge.

„U vreme kada je izabran, bio je major u vazduhoplovstvu i test pilot. Imao je sve potrebno obrazovanje, prošao je i sve fizičke treninge, a zadovoljio je i starosne uslove – 25 do 35 godina“, objasnio je Stojanović.

Gagarin je ušao u uži izbor zajedno sa još 19 kandidata, koji su kasnije postali rezervni piloti.

Jedna od stvari koja ga je izdvojila je njegova harizma. Bio je širokog osmeha i odlično je komunicirao sa ljudima, što je takođe bilo važno jer su hteli kandidata koji bi ljudima preneo lepu sliku.

Zanimljivo je da je tokom leta zviždao pesmu.

„U jednom intervjuu koji je dao nakon povratka na Zemlju, Gagarin je objasnio da je tokom jedne radio pauze, kada nije mogao da komunicira sa kontrolom leta, želeo je da proizvodi neki zvuk da bi kada bi se uključila veza, oni dole na Zemlji znali da je on dobro“, navodi Stojanović.

Omaleni kosmonaut postao je heroj čitavog sveta, koji je posle leta krenuo na svetsku turneju i svuda oduševljeno dočekivan.

„On je svakako bio heroj. Postigao je nešto što nikako nije bilo lako. Tadašnji uslovi bili su mnogo suroviji nego što bi neko danas mogao da zamisli. Morao je da izdrži i jake G sile tokom sletanja i mnoge druge stvari i zaista treba skinuti kapu tom čoveku", ističe Stojanović.

Gagarinov uspeh bio je trijumf sovjetskog svemirskog programa, ali se trka nastavila, a Amerikanci su kasnije uspeli da spuste čoveka na Mesec.

„Najzanimljivije je što su SSSR i SAD kasnije udružile svoje programe ‘Sojuz’ i ‘Apolo’, a 1974. godine napravljen je i zajednički program. Tada su zajednički slali ljude do orbite i začetka svemirske stanice, koja je bila u izgradnji“, naveo je Stojanović.