Ledeni grebeni u opasnosti, potrebna jača kontrola globalnog zagrevanja

U studiji predviđanja, naučnici su otkrili da bi 34 odsto površine svih antarktičkih ledenih ploča, površine oko pola miliona kvadratnih kilometara, moglo da se destabilizuje ako bi globalna prosečna temperatura porasla za četiri stepena. 

Oko 67 odsto površine ledenih površina na Antarktičkom poluostrvu, bilo bi u riziku od destabilizacije prema takvom scenariju, naveli su istraživači.

Trajne plutajuće platforme leda pričvršćene su za područja oko obala linije, gde se glečeri susreću s morem. One mogu pomoći u ograničavanju porasta globalnog nivoa mora igrajući ulogu brane i usporavajući proces otapanja leda u okeane.

Svakog leta, led na površini ploča se topi, a kada je topljenje obimnije, voda se uliva u pukotine. To ih produbljuje i proširuje, i čini površine ranjivijim u smislu pucanja.

Od grebena su se već odvajali ledeni bregovi čija se masa i putanja prate, kao što je slučaj sa bregom „A68".

U opasnosti male ostrvske države 

Vođa naučne studije je Ela Gilbert sa Odeljenja za meteorologiju Univerziteta „Reding".

Rekla je da su male ostrvske države poput Vanuatua i Tuvalua, u južnom delu Tihog okeana, u najvećem riziku od globalnog porasta nivoa mora.

„Međutim, i obalna područja širom sveta bila bi ranjiva, a zemlje sa manje resursa na raspolaganju za ublažavanje i prilagođavanje porastu nivoa mora, imale bi još gore posledice", rekla je naučnica.

U novoj studiji, koja je koristila regionalno modeliranje klime za predviđanje uticaja povećanog topljenja i oticanja vode na stabilnost glečera, istraživači su došli do zaključka da bi ograničavanje porasta temperature na dva stepena Celzijusa, a ne na četiri stepena Celzijusa, prepolovilo navedene rizike koje nosi povišen nivo svetskog mora. 

„Međuvladin panel za klimatske promene" zaključio je izveštaju da „imamo vremena samo do 2030. godine da drastično smanjimo zavisnost od fosilnih goriva i sprečimo planetu da dostigne presudni prag od 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa iz preindustrijskog doba".

Globalne emisije ugljen-dioksida treba da padnu za 45 odsto i dostignu „neto nulu" oko 2050. godine, kako bi se temperatura zadržala na granici povećanja od oko 1,5 stepeni.

„Nalazi ističu važnost ograničavanja povećanja globalne temperature kako je utvrđeno Pariskim sporazumom, ako želimo da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena, uključujući porast nivoa mora", dodala je Gilbertova.

Četiri grebena u najvećem riziku 

Pariski sporazum, koji je potpisalo 197 zemalja, navodi kao cilj da povećanje globalne temperature „bude maksimalno do dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba".

Ipak, na putu smo ka scenariju prema kome bi to povećanje bilo 3,2 stepena, upozoravaju istraživači.

Gilbertova je rekla da će na taj način topljenje i pucanje glečera biti češće i intenzivnije.

Istraživači su kao posebno podložne riziku naveli četiri grebena: Larsen C, Šeklton, Vilkins i Pajn Ajlend.

Najgori scenario usled njihovog topljenja značio bi povećanje nivoa mora koje bi se merilo desetinama santimetara.

Studija je objavljena u časopisu Geophisical Research Letters.