Ledena veština ili snaga volje srpskog nindžucu-majstora

Tokom zimskih meseci 2021. godine, Vladimir je izveo nekoliko zadivljujućih poduhvata samo u šortsu i dubokim cipelama. Uspeo se na vrh planine Besna kobila (1922 metra nadmorske visine) u januaru, pod snegom, za tri sata, na temperaturi od minus četiri do minus sedam stepeni, uz jak vetar na vrhu. Zatim, takođe u januaru, usledio je celokupni uspon i spust na početnu tačku, na vrh Mali kamen (954 mnv.) na planini Radan, pod dubokim snegom, u trajanju od 100 minuta, na temperaturi od nula stepeni i uz jak vetar na vrhu. Posle toga, u februaru, uspeo se na vrh Midžor (2169 mnv.), na Staroj planini, pod snegom, za tri sata i trideset minuta, na temperaturi od oko minus četiri stepena, uz izuzetno jak vetar tokom druge polovine uspona. Poslednji njegov poduhvat ove godine - meditacija i vežbe disanja od deset minuta u kanjonu zaleđene reke Vučjanke, u brzaku (brza voda brzo odnosi toplotu koju generiše telo) - bio je u februaru, na minus osam stepeni Celzijusovih.

Da bismo bolje razumeli metode i tehnike kojima se ovaj vrsni sportista, kustos-arheolog Narodnog muzeja u Leskovcu, služio za vreme priprema i ostvarivanja podviga, moramo se osvrnuti na istočnjačku filozofiju nindžucua i šta je sve sadržano u toj disciplini, koja običnog čoveka asocira samo na jednu od mnogobrojnih borilačkih veština drevnog Istoka.

Kako bi se osigurali sklad i harmonija u periodima mira, kao i zaštita i pobeda u periodu ratovanja, u Japanu se u srednjem veku razvio skup znanja pod nazivom nindžucu. Pomoću te veštine kontrolisao se jedan uređen društveni sistem i vladalo se svim segmentima vezanim za zdravstvo, vojsku, politiku, društvene i prirodne nauke.

Sama veština spada u jednu od najstarijih na svetu, datira iz šestog veka. Najzaslužniji za otvaranje te „skrivene veštine" van granica Japana jeste soke (velemajstor) Budžinkan sistema - dr Masaki Hacumi. Budžinkan sistem je sastavljen od devet tradicionalnih škola borilačkih i ratničkih veština, od kojih najstarija škola nindžucua datira iz XII veka.

Danas je od same veštine preostalo znanje sačuvano u srednjovekovnim tekstovima, kao i informacije prenošene usmenom tradicijom. Veština je podeljena, po rečima dr Hacumija, na tri oblasti:
- od početka do zvanja peti dan - kondicioniranje tela, obuka u golorukoj borbi (udaračke tehnike, tehnike poluga, bacanja i borbe u parteru, tehnike lomljenja kostiju, čupanje nerava itd.) i borbi oružjem;
- od petog do desetog dana - mentalni i psihološki trening;
- od desetog do petnaestog dana - obuka vezana za sisteme suptilne prirode, tradicionalne medicine i njena upotreba u veštini borenja i van nje.

Takođe, deo tradicije nindžucua je tzv. šugendo praksa (kombinacija šintoizma, budizma i taoizma), koja u svojim naprednim stadijumima obuhvata izlaganje ekstremnim temperaturama na planinama, ledu i u vodi, kako bi praktikant testirao svoj um, duh i telo.

Poznato je da su određene tehnike pranajame - joginskog disanja, u stanju da generišu toplotu u telu, zahvaljujući metabolizmu koji se aktivira. Jedna od osnova krija joge jeste neophodnost očuvanja te unutrašnje vatre - Agni, koja se ogleda ne samo u smislu digestivne vatre neophodne u efikasnoj apsorpciji hrane i metaboličkim procesima već i u sposobnosti adaptacije na okolinu. Tibetanske lame, u okviru svoje prakse tumo joge, dok mirno sede u položaju padmasane - lotosa, tope sneg oko sebe, čak na sebi osuše i mokru košulju. Tumo, ili joga mistične unutrašnje vatre, pripada jednoj od najmisterioznijih joginskih praksi raširenih na Tibetu. Njeno značenje u prvobitnoj fazi jeste buđenje unutrašnje topline, usled čega jogin prestaje da bude osetljiv na hladnoću, a od odeće nosi samo pamučnu pelerinu „repu", što je u uslovima snežnih himalajskih zima veliki izazov.

Upoznavši se sa japanskim borilačkim veštinama, jogom i tradicijom tibetanskih monaha, Vladimir Stevanović je krenuo da se tušira ledenom vodom pre više od petnaest godina, da bi prvo izlaganje ekstremnim uslovima ostvario u januaru 2011. godine. Tom prilikom Vladimir je meditirao sedeći u snegu, bez odeće, nakon čega je meditirao u jezeru Grza sa poledicom, okružen snegom.

Vrsni nindžucu-majstor kaže: „Psihološka pripremljenost koja je prethodila tim poduhvatima izuzetno je značajan faktor. Moja iskustva sa sličnim kraćim izlaganjima hladnoći doprinela su uklanjanju osećaja nepoznanice - usled kog može doći do panične reakcije, što automatski ugrožava čitav poduhvat. Kao i u svakom zadatku, koncentracija i plansko ponašanje igraju veliku ulogu. Psihološke barijere i uverenja predstavljaju značajan faktor u svakom aspektu čovekovog života."