Amazonska prašuma nastala posle udara asteroida koji je uništio dinosauruse

Pre nego što je asteroid pogodio poluostrvo Jukatan u današnjem Meksiku, kišne šume na području Južne Amerike su se sastojale od znatno dugačijih biljnih vrsta i nisu bile bogate raznim cvetnicama kao što je to slučaj danas.

„Kada biste videli te šume dan pre udara asteroida, one bi imale otvorene krošnje sa puno paprati, četinara i dinosaurusa. Šuma kakvu danas imamo proizvod je jednog događaja od pre 66 miliona godina“, tvrdi paleobotaničar, Karlos Jaramilo iz Istraživačkog centra za tropske studije Istituta „Smitsonijan“, piše portal Nju sajentist.

Jaramilo i njegove kolege su analizirali preko deset hiljada uzoraka fosiliziranog polena i lišća pronađenog na severu Južne Amerike koji datiraju ili iz perioda krede, neposredno pre udara asteroida, ili neposredno posle udara, iz epohe paleocena.

Otkrili su da se raznovrsnost biljnog sveta smanjila za 45 odsto posle udara i da joj je trebalo, oko šest miliona godina da se oporavi. Ostaci ugriza insekata koji su ostali na fosiliziranim listovima pokazuju da je posle udara asteroida došlo i do smanjenja biodiverziteta i u ovoj najmnogobrojnijoj klasi životinja.

Kišne šume Južne Amerike promenile su se značajno posle ove katastrofe. Većina četinara i paprti je nestala, a pojavile su se cvetnice, to jest skrivenosemenice. Šume je ubrzo prekrila gusta krošnja koja je propuštala samo mali deo svetlosti do tla.

Jaromilo i njegove kolege smatraju da postoji više razloga zbog kojih je udar asteroida izazvao ovako velike promene. Najpre, udar je verovatno usmrtio većinu velikih dinosaurusa biljojeda koji su se hranili biljkama na obodima šuma.

Pored toga, pepeo koji je posle udara prekrio nebo, verovatno je kasnije delovao kao neka vrsta đubriva koje je stvorilo tlo bogato hranljivim materijama koje su pogodovale brzorastućim skrivenosemenicama.

„Mislimo da je dobro kako su stvari ispale na kraju, jer volimo ovu neverovatnu raznovrsnu, strukturno veoma složenu šumu. Ipak, sada gledamo njeno masovno izumiranje koje prouzrokuje čovek, što će opet potpuno poremetiti čitave ekosisteme“, upozorava paleobotničarka i paleontoekolog Boni Džekobs sa Univerziteta u Teksasu.

Razumevanje kako je ovaj glavni događaj oblikovao prašume naučnicima pomaže da sagledaju kako ova žarišta biodiverziteta danas reaguju na krčenje šuma i koliko će vremena biti potrebno da se oporave.

„Na nekim mestima koja smo proučavali, mogli smo da vidimo kako pred našim očima, u jednom danu, nestaju ove šume koje postoje 66 miliona godina“, kaže Jaromilo. „Iz ove studije znamo da je potrebno mnogo vremena da se one obnove. Ne možete da sečete šumu i mislite:'Ma, sutra ću posaditi još drveća'“, upozorava naučnik.