Čitaj mi!

Svemir je kao ogroman ljudski mozak, tvrde naučnici

Astronomi su pokušali da utvrde razlike i sličnosti dva najsloženija nama poznata sistema, mada u potpuno različitim razmerama – svemira i njegovih galaksija i mozga i njegovih neuronskih ćelija. Ispostavilo se da su sličnosti mnogo veće nego što se moglo pretpostaviti.

Okupljeni u timu, astorfizičari, neurolozi i neurohirurzi su otkrili da su, i pored toga što su razmere neuporedive, strukture mozga i svemira izuzetno slične. U nekim aspektima, ova dva sistema izlgedaju sličnija jedan drugom, nego delovima koji ih čine.

Navodi se da izuzetno različiti fizički procesi dovode do vrlo sličnih složenih i organizovanih struktura.

Na primer, ljudski mozak deluje zahvaljujući mreži od skoro 70 milijardi neurona koji ga zajedno čine. Pretpostavlja se da svemir ima najmanje 100 milijardi galaksija.

Oba ova sistema su organizovana u složenu tkanje ili mrežu povezanu dugim nitima i čvorovima koji ih povezuju. Ovi čvorovi se uočavaju na slikama i svemira i mozga, što objašnjava neke očigledne sličnosti.

Takođe, u oba sistema, ove mreže čine samo 30 odsto mase. U svakom od njih oko 70 odsto mase zapravo čine delovi za koje se čini da su pasivni: moždana tečnost i tamna materija svemira.
Kako bi bolje istražili te sličnosti, istraživači su upoređivali način formiranja tih galaktičkih tkanja sa delovima mozga. Želeli su da razumeju kako se ono šririlo kroz ove dve potpuno različite mreže.

„Izračunali smo spektralnu gustinu oba sistema. Ovo je tehnika koja se često koristi u kosmologiji za proučavanje prostorne raspodele galaksija“, objašnjava Franko Vaca, astrofizičar sa Univerziteta u Bolonji koji je radio na ovoj studiji zajedno sa neurohirurgom Albertom Feletijem sa Univerziteta u Veroni.

„Naša analiza je pokazala da raspodela fluktuacije unutar neuronske mreže malog mozga na skali od 1 mikrometara do 0,1 milimetra prati istu progresiju raspodele materije u kosmičkoj mreži, ali, naravno, na većoj skali koja ide od 5 milion do 500 miliona svetlosnih godina“.

Takođe su ispitali načine povezivanja mreža neutrona i galaksija – ponovo pronalazeći primetne sličnosti, pri čemu su sistemi izgledali sličniji jedni drugima nego delovima koji ih sačinjavaju. Da bi to učinili, uporedili su prosečan broj veza između svakog od čvorova i način na koji se grupišu.

„Još jednom, strukturni parametri su identifikovali neočekivani nivo saglasnosti. Verovatno se povezanost dve mreže razvija sledeći slične fizičke principe, uprkos upadljivoj i očiglednoj razlici između fizičkih moći koje regulišu galaksije i neurone“, navodi Alberto Feleti.

„Ove dve složene mreže pokazuju više sličnosti od onih koje dele kosmička mreža i galaksija ili neuronska mreža i unutrašnjost neuronskog tela“, dodaje istraživač.

Članak u kome su objavljeni ovi nalazi: Kvantitativno poređenje između neuronske mreže i kosmičke mreže, objavljen je u časopisu Frontiers of Physics.

broj komentara 16 pošalji komentar
(nedelja, 25. jul 2021, 10:26) - anonymous [neregistrovani]

Tu smo

To je nas svemoguci Tvorac, u ciju sliku smo i mi stvoreni.

(nedelja, 25. jul 2021, 09:07) - anonymous [neregistrovani]

Mozak

Ima dobrih i loših ljudskih Mozgova. Nadam se da Svemir nije nimalo sličan ljudskim Mozgom .
Verujem da smo prevremeno iz crne Rupe izašli .

(nedelja, 25. jul 2021, 01:31) - Tješo [neregistrovani]

Tješo

U početku bijaše riječ A šta je riječ nego misao

(nedelja, 25. jul 2021, 01:30) - anonymous [neregistrovani]

Tjršo

Ako je čovjek dijete svemira.... Kada naraste posta će svemir

(subota, 21. nov 2020, 14:24) - anonymous [neregistrovani]

Nema veze

Crna rupa je centar mozga. Verovatno je da su svi ljudi iz rupe izašli .

(subota, 21. nov 2020, 11:56) - Dzumhur [neregistrovani]

Biblioteka

Da je u Aleksandrijskoj biblioteci bilo nesto vredno to bi se u to vreme i iskoristilo za napredak covecanstva, kao sto i danas koristimo najnovija dostignuca za neprekidno usavrsavanje. To ne znaci da je unistenje biblioteke bilo ok, vec da bi se naucna saznanja odavno iskoristila u dobrobit covecanstva i da bi smo mi odavno leteli i td i odavno bili na nekom visem nivou nego sto smo dada.

(subota, 21. nov 2020, 10:17) - М. Јовановић [neregistrovani]

Све ово је, заправо, одавно познато

"Како је горе, тако је и доле. Како је споља, тако је и унутра. Како је у великом, тако је и у малом" - говорили су свештеници / мистици још у Старом Египту (касније и у целом хеленистичком свету, насталом након освајања Александра Македонског). Неизмерна је штета што Велика библиотека у Александрији више не постоји. Ко зна каквим бисмо сазнањима и закључцима учењака ишчезлих цивилизација могли да приступимо у данашње време. Овако, можемо да сакупљамо тек ситне комадиће њиховог знања и да жалимо због људске глупости и примитивизма, који су неизмерни. Замислите, уништили су Александријску библиотеку.

(petak, 20. nov 2020, 18:43) - anonymous [neregistrovani]

Fudo Ahmetspahic

Meni sve to izgleda kao da je cio svemir jedan organizam a mi i ostale planete samo neke velike u tom organizmu.Kao npr.taj organizam ima sve sto mu treba kao mi DNK.rnk i drugo.znaci mislim da je cio nas planet u svemiru samo jedna neka velika pored miliona drugih. Znaci mi smo samo dio neceg nezamislivih.samo jedna takva velika ili stavka

(petak, 20. nov 2020, 13:51) - a dr [neregistrovani]

Promatranje

Sam cin promatranja..
Proizvodi stvari koje posmatramo.
Nema,, mozga,,
Samo svest posmatra sebe samu.

(petak, 20. nov 2020, 07:04) - горица [neregistrovani]

Дивно

Космички ум