Blagodeti lekovitih voda Kuršumlijske banje koristili su i rimski legionari

U najstarijoj banji kuršumlijske opštine, Kuršumlijskoj banji, prvi ostaci rimskih građevina nađeni su pre pola veka. Bili su to temelji rimskih termi, na čijim je osnovana podignuto novo kupatilo.

Od početka godine, kada se krenulo sa obnovom banjskog kompleksa i hotela „Žubor" arheolozi su pronašli ostatke zidova raznih građevina iz rimskog doba, što govori da je banja na ovim prostorima postojala još u vreme rimske imperije.

„Na jednom spomeniku koji je pronađen ovde u Kuršumlijskoj banji zapisano je čak i ime te banje u vreme Rimljana – Akvarum Basijanarum. Tu se pominju razni rimski sveštenici i velikodostojnici, koji su se ovde lečili i zavetovali razne spomenike za ozdravljenje nimfama, tj. boginjama koje su bile zaštitnice bogatih izvora", navodi arheolog Milan Savić.

Kuršumlijska banja ima veliki broj termomineralnih izvora, u kojima se temperatura vode kreće od 14 do 67 stepeni, a za čija se lekovita svojstva znalo pre više od dve hiljade godina, što je retkost na ovim prostorima.

Postoji evropska inicijativa koja okuplja banje sa ovakvom tradicijom, kojoj će se nesumnjivo priključiti i Kuršumlijska banja.

„Koriste to kao inspiraciju za kreiranje savremenih velnes koncepata koji su jako atraktivni gostima i privlačni, zato što govore jednu lepu priču o lokalitetu na koji dolaze", kaže Nataša Ranitović, predsednica klastera Velnes Srbije.

„Mi sada pokušavamo da vežemo i istoriju i savremene potrebe gosta. Pored prostora za lečenje i oporavak naših gostiju, imamo izuzetan prostor za novi velnes centar", naglašava Radovan Raičević, generalni direktor AD „Planika".

Kuršumlijsku banju voleli su da posećiju i srpski kraljevi. Zbog čega je dobila epitet „kraljevska”. Ukazom kralja Aleksandra iz 1925. godine dobila je status lečilišta od izuzetnog značaja.