„Ukoliko postoje posmatrači koji nas traže (sa planeta oko ovih zvezda), bili bi u stanju da vide znake života na našoj Plavoj planeti. Neke od tih najsvetlijih zvezda možemo da vidimo noću bez dvogleda ili teleskopa“, kaže vođa istraživanja Lisa Kalteneger, profesorka astronomije na Univerzitetu Kornel.

Astronomi su do sada otkrili više od 4.000 egzoplaneta pomoću „tranzitnog metoda“, kojim se registruje mali pad u sjajnosti neke zvezde svaki put kada je planete zaklone dok kruže oko nje.

Ova strategija otkrivanja je veoma uspešna, što je dokazao svemirski teleskop „Kepler“ i primenjuje je i njegov naslednik TESS (Transiting Exoplanet Survey Satellite).

Uskoro, istraživači će moći i da skeniraju atmosfere bližih planeta za znakove života. Ta potraga biće jedan od zadataka Nasinog 9,8 milijardi dolara vrednog svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, koji treba da bude lansiran naredne godine.

Posmatrani, a ne posmatrači

Međutim, u novoj studiji Kaltenegerova i njen kolega Džošua Peper sa Univerziteta Lihaj razmotrili su drugačije stanovište – da smo mi zapravo predmet posmatranja, a ne posmatrači.

Analiziranjem do sada prikupljenih podataka identifikovali su sve zvezde na udaljenosti od 100 parseka (326 svetlosnih godina), koje su u ravni sa ekliptičnom putanjom Zemlje oko Sunca, jer je takva pozicija potrebna da bi Zemlju mogli da identifikuju pomoću „tranzitne metode“.

Došli su do broja od 1.004 zvezde slične našem Suncu koje se nalaze u centralnoj fazi svoje evolucije, odnosno vrše fuziju vodonika u helijum u svojim jezgrima.

Od toga, 508 od tih 1.004 zvezde garantuju najmanje desetočasovno posmatranje Zemljinog tranzita preko lica Sunca, navode Kaltenegerova i Peper u novoj studiji objavljenoj u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters.