Doprinos Čarlsa Lindberga svetu avijacije

Prvi samostalni i neprekidni let preko Atlantika je izveo Čarls Lindberg (1902 – 1974). Posle neprospavane noći od uzbuđenja, tridest i tri sata je leteo od Njujorka do Pariza gde je dočekan uz ovacije. Svoj let je opisao u knjizi „Duh Sent Luisa“, za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Govoreći o sebi i svom avionu, koga je doživljavao kao svog saputnika, govorio je „mi“.

Štampa ga je prvo volela, potom omrzla i proglasila simpatizerom nacista, jer je tokom posete Berlinu dobio odlikovanje za svoja dostignuća u avijaciji od Geringa. Te etikete se nije oslobodio do kraja svog života. Bio je oženjen ćerkom ambasadora, koja se bavila književnošću i družila se sa francuskim piscem i avijatičarem Antoanom de Sent-Egziperijem. Imali su četvoro dece, ali je njihov prvi sin Čarls Lindberg Treći otet i ubrzo pronađen mrtav.

Počinilac je nađen i osuđen na smrt, a Lindberg je pepeo svog sina prosuo iznad Atlantika. Za smrt deteta krivio je štampu i novinare koji su iznosili detalje njihovog privatnog života u javnost i tada počinje njegov doživotni rat sa medijima.

Kao dečak je bio usamljen i nedruželjubiv. Otac, ugledni advokat i političar, nije mu posvećivao mnogo vremena pa ga je majka, učiteljica, često vodila u muzeje, pokušavajući da mu nadomesti pažnju i društvo. Od trenutka kada su posetili vojnu bazu gde je video poletanje jednog vazduhoplova, počinje da gaji strast prema avionima. Godinama kasnije, napušta studije i upisuje pilotsku akademiju, posle koje dugo nije mogao da nađe posao. Radio je u „letećem cirkusu" nastupajući kao pilot akrobata, a neko vreme je i raznosio poštu u vazduhoplovnoj poštanskoj službi.

Doprinos Čarlsa Lindberga svetu avijacije je od presudnog značaja, a fotografijama drevnih ruševina iznad Južne Amerike zaslužan je za razvoj nove naučne oblasti - vazduhoplovne arheologije. Bio je ljubitelj nauke, posebno medicine, ali je pred kraj života postao borac za očuvanje prirode, uviđajući da razvoj nauke i civilizacije uništavaju planetu.