Naučnici uspeli da proizvedu veštačka crvena krvna zrnca – hoće li nam to biti od pomoći

Zahvaljujući kombinaciji bioloških materijala sa polimerima proizvedenim u laboratoriji, međunarodni tim bioinženjera razvio je tkivo koje bi se moglo nazvati „Terminatorom“ među crvenim krvnim zrncima, jer ima više funkcija nego ona prava koja teku našim venama.

Ovaj „mikroskopski kiborg“ može, pored hemoglobina, telu da dostavi i lekove koji će ciljano napadati tumor, na primer. Pored toga, mogu da sadrže i biosenzore i sitne magnete kojima će moći da se usmeravaju pomoću daljinske kontrole, piše Sajens alert.

Ćelija crvenih krvnih zrnaca je jedna od retkih u ljudskom organizmu koja nema jedro, a ima veoma važne funkcije, zbog čega je veoma zanimljiva bioinženjerima. Poznato je, osim toga, da zdravstveni sistem zavisi od dobrovoljnih davalaca krvi koja im omogućava da pacijentima posle nesreće ili operacije nadoknade gubitak i spasu život, u krajnjoj liniji.

Za sada se u svetu radi na nekoliko različitih vrsta sintetičkih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita, RBC). Mnogi naučnici su pokušali da stvore veštačke eritrocite tako što su  ključne materije, kao što je hemoglobin od ljudskih ili životinjskih donora, preoblikovali u dobroćudne čestice koje neće izazvati imunološku reakciju kod ljudi.

„Inspirisani mnogobrojnim pionirskim pokušajima u kojima su stvoreni veštački konstrukti koji su imali jednu ili više ključnih karakteristika eritrocita, pokušali smo da stvorimo modularni obnovljeni RBC (RRBC) koji će imati kompletna kombinovana obeležja izvornih eritrocita“, navode naučnici iz ovog istraživanja.

To znači da ova sintetička krvna zrnca koja su oni proizveli moraju biti odgovarajuće veličine, oblika i pokretljivosti da bi prošla i kroz najuže krvne sudove i mogla da prenose odgovarajuću količinu kiseonika. Tim naučnika je otišao čak, i korak dalje i stvorio modifikovanu veštačku krvnu ćeliju koja bi imala i dodatne funkcije, poput prenosa leka na zadato odredište u organizmu.

Kako bi to postigli, bioiženjeri su prvo premazali donirane krvne ćelije slojem silicijumovog dioksida, koji su potom obojili polimerima različitog naboja. Pošto su uklonili silicijumov dioksid i delove ćelije, preostala membrana od polimera mogla je da se prekrije slojem napravljenim od crvenih krvnih zrnaca.

Tako su naučnici dobili praznu bikonkavnu ljušturu koju su mogli da napune bilo kojim biohemijskim supstancama, a da one pritom i dalje prenose kiseonik.

Ova veštačka krvna zrnca su se pokazala kao veoma delotvorna u nizu sprovedenih laboratorijskih testova, ali na životinjama. Miševi kojima su ubrizgani, ni posle četiri nedelje nisu imali nikakve štetne posledice.