Dete i matematika

Mnoga deca imaju teškoće u učenju a mnogi imaju teškoće isključivo u području matematike. Priroda tih teškoća je različita. Jedan učenik često greši u samom računu, drugi obavlja zadatak ispravno, ali veoma sporo, dok treći, danas sve radi ispravno, a sutra mu ništa ne polazi za rukom.

Ipak, ima učenika koji dugo u svom učenju ne mogu ovladati aritmetičkim i matematičkim veštinama ili nisu u stanju primeniti usvojena znanja u praktičnim životnim situacijama. Veliki broj dece oseća odbojnost i strah prema svemu što podseća na matematiku. Uzrokom neuspeha može biti i detetov strah od matematike.

Strah se može pojaviti posle nekog konkretnog neprijatnog doživljaja ili da nastane usled nemogućnosti da dete prati određeno gradivo iz matematike. Taj strah postepeno raste i potpuno parališe, tako da se učenik oseća izgubljenim jer ne može da razume ono što predavač objašnjava. Dete misli i oseća da je matematika veoma teška i izbegava sve što je sa njom u vezi. Kod rešavanja matematičkog zadatka dete se unapred oseća bespomoćno i neuspešno, gubi samopouzdanje i zbog takvog emocionalnog stanja ne može rešiti zadatak. Znamo da matematika kao nauka, zahteva kontinuiran rad i povezivanje pojmova, i ukoliko se izgubi "nit" nastaju poteškoće i problemi u razumevanju.

Matofobija, odnosno strah od matematike, danas je veoma aktuelna pojava koja se neprestano širi i poprima ozbiljne kliničke oblike. Zbog toga matofobiju sada smatraju posebnom problemom u učenju matematike. Kako su teškoće u učenju matematike prisutne kod dece s različitim stepenom intelektualnog razvoja, broj učenika neuspešnih u matematici veoma je raznolik. Uzroci teškoća su mnogobrojni, zato i  ne postoji samo jedno objašnjenje niti samo jedan put pomoći. Svako pojedino dete je jedinstveni slučaj koji zahteva detaljnu analizu prirode teškoća, i njihovih mogućih uzroka.

Teškoće koje dete može imati u rešavanju matematičkih zadataka se ne poduda s njegovim opštim intelektualnim sposobnostima. Tako, bez obzira na visoki stepen intelektualnih sposobnosti, neki učenik može imati ogromne teškoće u usvajanju aritmetike ili geometrije, funkcije,... Dakle, teškoće u učenju matematike ispoljavaju se na mnogo različitih načina, a kada detetu nije na vreme pružena pomoć, problemi prelaze u kasnije uzraste.

Objašnjenje uzroka i mehanizama brojnih teškoća u matematici nije jednostavno. Predstavnici raznih struka daju objašnjenja ali sa stanovištva svojih nauka. Neurolozi tumače teškoće u matematici u terminima lakog ili umerenog odstupanja u radu mozga ili zakasnelog formiranja određenih viših funkcija korteksa. Takva odstupanja mogu biti uzrokovana kašnjenjem detetovog razvoja, neravnomernim razvojem ili kasnijim oštećenjem zdravih delova mozga zbog bolesti. Bilo koje zaostajanje u kognitivnom razvoju deteta ili nerazvijenost kognitivnog mišljenja mogu biti uzrok velikih teškoća u učenju matematike.