Fudži, zaspali džin u Zemlji izlazećeg sunca

Fudži, najviša planina japanskog ostrvskog sveta, zaspali vulkan koji geolozi još uvek ubrajaju među aktivne, nalazi se u blizini južne obale glavnog japanskog ostrva Honšu, sto kilometara zapadno od Tokija. Vrh na visini od 3.776 metara, najviši na arhipelagu, može se videti iz 13 pokrajina.

Visinski plato na kome se nalazi kupa sastoji se od temelja različitih vulkana. Tu je, verovatno za vreme pretposlednjeg ledenog doba, došlo do prvih jačih erupcija. Lava i pepeo su preplavili okolinu. Čim su se komore sa magmom ispod kratera ispraznile, ceo vulkan se urušio ostavljajući za sobom veliki krater iz čijeg je središta opet izrasla kupa. Bočne strane današnjeg Fudžija prekrivene su sporednim kraterima. Poslednja erupcija odigrala se 1707. god. u sporednom krateru na jugoistočnoj strani.

Prema predanjima, Fudži se uzdigao 286. p. n. e. iz ogromne pukotine u zemlji, iste noći u kojoj se 300 km ka jugozapadu urušilo tlo na kome je nastalo jezero Biva, najveće unutrašnje more Japana. Kroz sredinu ostrva Honšu prolazi Fossa magna, duboka zona pukotina unutar Zemljine kore na koje se niže dvadesetak aktivnih i mirnih vulkana. Fudži je najlepši i najstariji ‒ star ne 2.300 godina, kako legende tvrde, već najmanje 230.000 god. 

Stanište bogova 

Veruje se da su još drevni stanovnici japanskog arhipelaga, Ainu, obožavali ovo mesto kao stanište bogova. Nazvali su ga po svojoj boginji vatre Fudži i Japanci su zadržali to ime.

U šintoizmu, koji je do kraja Drugog svetskog rata bio državna religija u Japanu, visoke planine kao što je Fudži, prebivalište su viših bića ‒ kamija. Kako bi bogovima prinosili žrtve, nekoliko hiljada hodočasnika pelo se uskim stazama sve do samog kratera. Ženama nije bilo dozvoljeno da učestvuju, ali su im za utehu, bile ponuđene kopije Fudžija kako bi i one dobile priliku za blagoslov. 

Trideset šest pogleda na Fudži 

Iz svih mogućih uglova, slikari i naročito majstori japanskog drvenog duboreza, trudili su se da ovekoveče tu veličanstvenu belu kupu koja izgleda kao da lebdi. U svim radnjama sa suvenirima između Nika i Kjota, mogu se kupiti reprodukcije duboreza u drvetu, u boji Trideset šest pogleda na Fudži Kacušika Hokusaja, kao i duborezi Ando Hirošigea.

Svake godine tokom jula i avgusta oko pola miliona turista uspinje se na planinu. U duhu lave, u rukama nose upaljene baklje.

Ture polaze iz gradića Fudži-Jošida i predvode ih iskusni vodiči. Potrebno je 11-12 sati da bi se stiglo do vrha. Sedamnaest živopisnih koliba namenjeno je turistima kako bi posmatrali izlazak ili zalazak sunca. Pored jedne od najlepših šetnji na zemaljskoj kugli, ne treba propustiti drevni hram Fudži Sengen, planinu Tendžo i naravno, pet divnih jezera Fudžija. 

Priredila: Mirjana Bjelogrlić

*Planinu Fudži nazivaju još i Fudžijama i Fudžisan (izgovoru bliže Fuđisan).

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">