Kakav je poremećaj autizam

‒ oštećenja u socijalnoj interakciji;
‒ oštećenja u socijalnoj komunikaciji;
‒ ograničeni, repetitivni i stereotipni modeli ponašanja,
   interesovanja i aktivnosti.

Od svih psihijatrijskih sindroma u detinjstvu, autizam je najviše istraživan, ali je uzrok njegove pojave i dalje velika nepoznanica. Smatra se da je, kao i kod intelektualnih oštećenja, moždano oštećenje u osnovi pojave autizma. Ta oštećenja mogu da imaju genske uzroke, mogu da budu povezana sa virusnim infekcijama, komplikacijama u toku trudnoće i na porođaju i drugim uzrocima. Svi ili samo neki od navedenih uzroka koji dovode do moždanog oštećenja, utiču na pojavu autizma.

Osobe sa autizmom najčešće ne opažaju okruženje na standardan način. Na osnovu izjava visokofunkcionalnih osoba sa autizmom (osobe koje ne zaostaju u većini razvojnih aspekata za tipičnom populacijom), one ne primaju i ne obrađuju nadražaje iz okoline na isti način kao i osobe tipičnog razvoja. Deca sa autizmom neće neposredno primećivati nečiju radost ili tugu, iako mogu da razumeju da je određeni izraz lica povezan sa određenim emocijama, kao što su „srećan", „tužan"...

Govor, pažnja i socijalizacija dece sa autizmom

Procenjuje se da do 50% osoba sa autizmom ne razvija funkcionalni govor. Deca koja usvoje govor često iskazuju ograničene komunikativne sposobnosti.
Najčešći prateći problemi u ostvarivanju komunikacije kod autistične dece su:

‒ neprimereni izrazi lica;
‒ neuobičajena upotreba gesta;
‒ neuspostavljanje kontakta očima;
‒ neobični položaji tela;
‒ nedostatak uzajamnog ili zajedničkog fokusiranja pažnje (udružena pažnja).

Sve osobe sa autizmom imaju problem u ponašanju. Neka deca su izrazito povučena, dok druga mogu da ispolje prenaglašene aktivnosti, pa okolini pristupaju na neuobičajene načine.

Osobe sa autizmom često ispoljavaju neobične oblike pažnje. Učenici pokazuju izražene teškoće na tom području, što utiče na socijalnu komunikaciju, socijalni razvoj i postignuća koja se odnose na sticanje akademskih znanja. Učenici sa autizmom često imaju teškoće da usmere pažnju na ono što je bitno, ili pažnju mogu da usmere samo na ograničeni deo okoline ili deo predmeta.

Iako osobe sa autizmom imaju određene zajedničke osobine, ne postoje dva pojedinca sa istim karakteristikama. Pored toga, njihovo sazrevanje može da dovede do promene oblika i nivoa teškoće.
Njihove zajedničke karakteristike doprinose razumevanju opštih potreba koje prate autizam. Važno je da se ta saznanja kombinuju s poznavanjem specifičnih interesovanja i sposobnostima svakog učenika.

Obrazovanje učenika sa autizmom

Deca sa autizmom mogu da se uključe u osnovne i srednje škole, kao i u škole za učenike sa smetnjama u razvoju.
Posebne škole za decu sa autizmom u našoj zemlji ne postoje, tako da se deca sa autizmom najčešće uključuju u škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Uključivanje dece sa autizmom u osnovne škole podrazumeva ispunjavanje određenih uslova, bez kojih taj proces ne može postići svoj cilj. Poznati stručnjaci za autizam navode nekoliko važnih uslova za uključivanje dece sa autizmom u školu:

‒ svi nastavnici i stručni saradnici koji su uključeni u rad sa decom sa autizmom treba da se informišu o autizmu i adekvatno obrazuju;
‒ sve metode i programi treba da se prilagode detetovim potrebama;
‒ svi koji su uključeni u rad sa detetom treba da funkcionišu kao tim;
‒ treba da se obezbede uvežbavanje i praktična primena naučenog u svakodnevnom životu;
‒ važna je stalna komunikacija sa roditeljima.
Deca sa autizmom uspevaju da ostvare socijalne veštine u meri u kojoj je manje stresan boravak u grupi sa ostalom decom.

Dete sa autizmom se uključuje u redovnu školu kada se procene njegove potrebe i mogućnosti i spremnost škole da odgovori na te potrebe. U mnogim zemljama se u redovne škole uključuju deca sa Aspergerovim sindromom, zatim deca iz autističnog spektra sa graničnim ili prosečnim intelektualnim razvojem.

Razlika između visokofunkcionalnog autizma i Aspergerovog sindroma je u saznanjima da kod Aspergerovog sindroma nije evidentirano kašnjenje u razvoju govora. Deca sa složenijim smetnjama iz autističnog spektra obrazuju se u posebnim ustanovama ili izdvojenim odeljenjima pri redovnim školama - inkluzivni model obrazovanja.