Kakve su zabrane uzgoja životinja krznašica?

Pod parolom „Za Srbiju bez krznaˮ, aktivisti udruženja „Sloboda za životinjeˮ ukazuju na problem proizvodnje krzna u Srbiji i potrebu da se odbrani Zakon o dobrobiti životinja.

Snežana Milovanović iz tog udruženja kaže za RTS da je Zakon usvojen 2009. godine i da je tada članom 7 zabranjena eksploatacija životinja za dobijanje kože i krzna. Dodaje da je „dat jedan prelazni period do 2019. godine, ali se u članu 7 praktično već zabranjuju farme krznašica".

Filip Milanović, aktivista istog udruženja, objašnjava da se krzno za bunde danas uglavnom dobija od lisica, kuna i činčila. Međutim, dodaje i sledeće: „Ljudi obično ne znaju ‒ a čest je slučaj ‒ u Srbiji se danas može kupiti krzno koje potiče od pasa i mačaka iz Kine. Siguran sam da mnogi ljudi ne žele da nose krzno životinja koje su naši ljubimci ovde".

U Udruženju očekuju da država reaguje i pomogne da se proizvođači krzna preorijentišu na druge privredne grane. Ipak, strahuju da će uzgajivači činčila pojačati lobiranje kako bi se odložila zabrana uzgoja životinja u svrhu proizvodnje krzna.

„Jedna mala pobeda, ali za nas jako značajna, bila je nedavno u Bosni i Hercegovini. Srpski deo Parlamenta je podržao to da se ne menja Zakon i da se zabrana gajenja krznašica zaista obustavi bez ikakvih izmena prelaznog perioda", kaže Milovanovićeva.

„Krznarenje je brutalnoˮ, naglašava Filip Milanović i objašnjava da se životinje ubijaju trovanjem, strujom ili ugljen-monoksidom, dok se uspavljivanje izbegava da bi se zadržao što bolji kvalitet krzna.

U brojnim evropskim državama među kojima su Austrija, Slovenija, Belgija i Velika Britanija, proizvodnja krzna je već zabranjena.