„Rađanje goreˮ

Izložba fosila dr Ivana Dulića biće otvorena večeras u 19 sati povodom Svetskog dana geologa, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Posvećena je geološkom razvoju Fruške gore, koji će se posetiocima prikazati kroz 230 radova. Biće prikazani fosilni ostaci marinske i slatkovodne faune (školjke, puževi, korali, brahiopode i ježevi gornje krede i neogena), kopnene vegetacije oligocena i donjeg miocena i ostaci pliocenskih sisara stari oko 100 000 godina. Pored fosilnog materijala, na izložbi će moći da se vide preseci magmatskih, metamorfnih i sedimentnih stena koji čine geološku građu Fruške gore.

U svakodnevnom životu ne razmišljamo o vremenima u kojima nije bilo Fruške gore i njenog plodnog ravničarskog okruženja.

Međutim, treba znati da je postojao svet u kojem je plodnu Panonsku niziju pokrivala ledom okovana stepa. Ni ta ledena stepa nije bila oduvek tu ‒ iznikla je iz prostranih plitkih jezerskih i močvarnih sistema koji su, opet, nekoliko miliona godina ranije zamenili Panonsko more. Ali ni Panonsko more nije početak, i ono je bilo samo jedna od mnogih faza neprestane borbe kopna i mora.

Ne ulazeći u onu najdalju geološku prošlost, zabeleženu u kamenu Fruške gore, geolozi su utvrdili postojanje jasnih tragova iz života Tetiskog okeana, tragove rađanja novog kopna Evrope i jasan otisak Panonskog mora i naveja vetra iz kvartarnih ledenih doba.
Krajnji ishod tih globalnih geoloških događanja jeste današnje obličje Fruške gore i njenog okruženja.

Izložba će biti organizovana u četiri segmenta:

Rađanje i širenje Tetiskog okeana (pre oko dvesta šezdeset do sto pedeset miliona godina)

Pre oko dvesta šezdeset miliona godina, u vreme donjeg trijasa, između Afričke table i Paleoevrope počelo je otvaranje velikog mezozojskog okeana Tetisa. Širenje okeana trajalo je više od sto miliona godina. Okeansko dno, u početku pretežno plitko, vremenom se razudilo i njegovom diferencijacijom formirani su duboki okeanski trogovi i pojasevi plitkovodnih platformi. Bogati zapisi o tim geološkim događanjima nalaze se u stenama koje danas grade Frušku goru.

Zatvaranje Tetiskog okeana (pre oko sto pedeset do četrdeset miliona godina)

Tokom krede i starijeg paleogena (pre oko 150-40 miliona godina) trajao je period postepenog zatvaranja Tetiskog okeana, koji je takođe trajao oko sto miliona godina. Okeansko dno i obodni kontinentalni prostori bili su izloženi intenzivnim paleogeografskim promenama. Nestajali su stari a izranjali novi ostrvski nizovi i arhipelazi; iza njih su se formirali duboki podmorski rovovi u kojima se talože tzv. fliševi.

Ugašeni su stari podmorski vulkani koji su stvarali okeansku koru, a duž sukoba okeanske kore i kontinenata formirani su novi pojasevi vulkanske aktivnosti. Pošto se Tetiski okean nalazio u veoma toplom, tropskom i suptropskom klimatskom pojasu, oko ostrvskih nizova i u plitkim delovima okeana bujao je život rudistnih i koralskih sprudova i drugi veoma raznovrsni morski oblici biljnog i životinjskog carstva. Na izolovanim ostrvima i arhipelazima, pored dominantnih četinara i papratnjača, razvijale su se i prve biljke cvetnice, koje su menjale lice planete.

Nestanak okeana i rađanje novog kopna (pre oko četrdeset do šesnaest miliona godina)

Rađanje i širenje današnjeg Atlantskog okeana dovelo je do postepenog umiranja Tetiskog okeana i formiranja novih velikih kopnenih površina na jugu tadašnje Paleoevrope. Novoformirani kontinentalni delovi su i Balkansko kopno i delovi današnje Panonske nizije. Dokumenti o postojanju novog kopna koje je izronilo tokom zatvaranja Tetiskog okeana nalaze se i na Fruškoj gori.

Panonsko more i ledeno doba (pre oko šesnaest miliona godina ‒ mlađi pleistocen)

U kamenu Fruške gore sačuvan je jasan otisak Panonskog mora ‒ njegovo rađanje, obale i plaže, njegovi sprudovi, dubine i vulkani, i na kraju krajeva ‒ njegovo postepeno umiranje. Kao i današnja topla suptropska i tropska mora, i Panonsko more je imalo svoje prostrane peščane i kamenite plaže, u čijim zaleđima je bujala vegetacija palmi i cikasa. Tirkizno plave vode bile su prošarane prostranim koralskim sprudovima i sprudovima koje su gradile crvene alge litotamnioni. Kao i danas, sprudovi su bili utočište mnogim školjkama, puževima morskim ježevima, a iznad i oko njih, lebdeli su oblaci sitnog fito i zooplanktona.

Dugo je čovek bio ubeđen da je Zemlja konačna, da je naš svet nepromenljiv. Ali sve se menja, iz godine u godinu, iz dana u dan, iz sata u sat. I sada, dok posmatramo te okamenjene tragove vremena, pesak u pustinji osvaja nove širine, reke usecaju kanjone, talasi pomeraju obale, u toplim morskim plićacima korali grade sprudove, a u hladnim morskim dubinama taloži se mulj, koji će vremenom postati stena. U unutrašnjosti Zemlje nevidljive sile bude stare i rađaju nove vulkane, trese se tlo, rađaju se planine, rastu, stare i umiru.

Priredila: Aleksandra Stojanović

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 18. sep 2017, 09:46) - anonymous [neregistrovani]

Sve je to fejk!

Biblija kaze da je svet nastao pre 6 hiljada godina.